Antocijanini daju voću i povrću crvenu, ljubičastu i plavu boju, nudeći zdravstvene prednosti. Njihova biosinteza uključuje specifične enzime i regulisana je MBV kompleksom transkripcionih faktora. Istraživanja su povezala varijacije boja u biljkama sa sadržajem i strukturom antocijanina, pri čemu su transkriptomske analize otkrile gene uključene u ove razlike.
Kategorija: Nauka
Arterijske veze poboljšavaju ishod lečenja nakon moždanog udara
Krvni sudovi koji unakrsno povezuju susedna arterijska stabla regulišu protok krvi u mozgu kod pacijenata sa moždanim udarom. Istraživači sa Univerziteta u Cirihu su sada pokazali da ovi sudovi sprečavaju krvarenje u mozgu nakon tretmana za uklanjanje krvnih ugrušaka. Oni igraju ključnu ulogu u oporavku pacijenata sa moždanim udarom.
Šta nam matematika govori o društvenim dilemama
Ljudski suživot zavisi od saradnje. Pojedinci imaju različite motive i razloge za saradnju, što rezultira društvenim dilemama, kao što je dobro poznata dilema zatvorenika. Naučnici iz grupe Čaterdži sa Instituta za nauku i tehnologiju Austrije (ISTA) sada predstavljaju novi matematički princip koji pomaže da se razume saradnja pojedinaca sa različitim karakteristikama. Rezultati, objavljeni u PNAS-u, mogu se primeniti na ekonomiju ili studije ponašanja.
Istraživači opisuju novu tehnološku platformu za ubrzanje razvoja lekova
Razvoj lekova je trenutno izuzetno dug, skup i neefikasan proces. Nalazi dobijene u laboratoriji često je veoma teško replicirati kada se jednom prevedu na životinjske modele ili na ljude.
Slepilo od nekih naslednih očnih bolesti može biti uzrokovano bakterijama u crevima, pokazuju studije
Gubitak vida kod određenih naslednih očnih bolesti može biti uzrokovan bakterijama creva i potencijalno se može lečiti antimikrobnim sredstvima, otkriva nova studija na miševima koju su zajedno vodili istraživači UCL i Moorfields.
Istraživanje prenosa bolesti komaraca pod klimatskim promenama
Termička adaptacija je sposobnost organizama da prilagode svoje životne karakteristike kako se temperatura menja. U slučaju komaraca, ove osobine mogu odrediti njihov rizik od prenošenja bolesti koje prenose komarci i kako bi se taj rizik mogao promeniti u budućnosti kako reaguju na zagrevanje klime.
Istraživači: Moramo da minimiziramo morbiditet da bismo zaista spasili živote dece obolele od raka mozga
Odavno znamo da nisu svi kanceri u detinjstvu jednaki, ali razlike postaju sve očiglednije. Dok napredak u dijagnostici i lečenju znači da se preživljavanje značajno povećalo za neke oblike raka, veoma se malo promenilo za tipove raka koje je teže razumeti i lečiti.
Novi lekovi prelaze krvno-moždanu barijeru kako bi usporili napredovanje Hantingtonove bolesti
Naučnici Vajcman instituta otkrili su dva mala molekula koja mogu da pređu krvno-moždanu barijeru kod miševa, usporavajući, pa čak i poništavajući efekte Hantingtonove bolesti, koja je neizlečiva.
Gojaznost remeti normalnu funkciju jetre kod miševa
Vaša jetra igra vitalnu ulogu u vašem metabolizmu, biološkom procesu koji pretvara hranu u energiju. Znamo da prekomerna težina može negativno uticati na metaboličku aktivnost, ali ne tačno kako. Da bi ovo bolje razumeli, istraživači su uporedili jetru miševa koji su bili tipične težine sa miševima koji su bili gojazni. Iznenadili su se kada su otkrili da je biološka regulacija metaboličke aktivnosti, nakon perioda gozbe i posta, preokrenuta između njih. Njihovi nalazi su objavljeni u iScience.
Muzika uživo nas emocionalno pokreće više od slušanja muzike sa uređaja
Kako slušanje muzike uživo utiče na emocionalni centar našeg mozga? Studija sprovedena na Univerzitetu u Cirihu pokazala je da nastupi uživo izazivaju jači emocionalni odgovor od slušanja muzike sa uređaja. Koncerti povezuju izvođače sa njihovom publikom, što takođe može imati veze sa evolucionim faktorima.
Pandemija donela novi izazov: Eksplozija teorija zavere o vakcinaciji na društvenim medijima
Povećana upotreba društvenih medija tokom pandemije koronavirusa donela je sa sobom neviđeni porast širenja dezinformacija. Od posebnog značaja su bile teorije zavere oko virusa i vakcina napravljenih za borbu protiv njega. Iako teorije zavere o vakcinama nisu nova pojava, ovo je prvi put primećeno da se uzdižu na nivo nacionalnog političkog diskursa.
Naučnici razvijaju platformu za brzi pregled gena kako bi povećali otpornost useva na bolesti
Naučnici iz CSIRO, australijske nacionalne agencije za nauku, postigli su napredak u molekularnoj patologiji biljaka, označavajući tehnološki iskorak za uzgoj trajnih useva otpornih na bolesti.
Novo merenje daje jasniju sliku naše galaksije i šire
Sa jedinstvenim mogućnostima praćenja fluktuacija mikrotalasne energije, mala opservatorija u planinama Anda u severnom Čileu napravila je mape 75% neba kao deo napora da se preciznije izmeri poreklo i evolucija univerzuma.
Nova istraživanja otkrivaju fundamentalne promene u polarnom Južnom okeanu
Kako ovaj mesec obeležava treće uzastopno leto sa izuzetno niskim pokrivačem morskog leda oko Antarktika, nova statistička istraživanja ukazuju na fundamentalne promene koje se dešavaju u polarnom Južnom okeanu.
Ciljanje na inflamatorni protein može lečiti tešku astmu
Samo nekoliko nedelja nakon vesti o oštrom nacionalnom porastu smrtnih slučajeva od astme – sa Južnom Australijom koja je zabeležila najveći porast u jednoj godini (88%) – naučnici su otkrili obećavajući novi tretman za hroničnu bolest pluća.
Nova studija otkriva ulogu kosmičke prašine u stvaranju života na Zemlji
Život na našoj planeti pojavio se rano u istoriji Zemlje. Iznenađujuće rano, pošto u svojoj ranoj mladosti naša planeta nije imala mnogo hemijskih sastojaka neophodnih za razvoj života. Pošto je poznato da se prebiotičke hemikalije kao što su šećeri i aminokiseline pojavljuju u asteroidima i kometama, jedna ideja je da je Zemlja bila zasejana građevinskim blokovima života ranim udarima kometa i asteroida. Iako je ovo verovatno igralo ulogu, nova studija objavljena u Nature Astronomi pokazuje da je kosmička prašina takođe zasijala mladu Zemlju, i da je možda napravila veliku razliku.
Astronomi otkrili izuzetno crvenu supermasivnu crnu rupu u ranom univerzumu
Analizirajući slike sa svemirskog teleskopa Džejms Veb (JVST), grupa astronoma predvođenih dr Lukasom Furtakom i prof. Adijem Zitrinom sa Univerziteta Ben-Gurion u Negevu, otkrila je izuzetno crvenu, gravitacionim sočivima supermasivnu crnu rupu u ranom univerzumu . Njegove boje sugerišu da crna rupa leži iza debelog vela prašine koji zaklanja veliki deo njene svetlosti. Tim je uspeo da izmeri masu crne rupe i otkrio je da je ona znatno masivnija, u poređenju sa svojom galaksijom domaćinom, nego što je viđeno u više lokalnih primera.
Istraživači razvijaju novi metod za procenu rizika od klimatskih promena za ekosisteme
Ekolozi biljaka iz Bajrojta, prof. dr Stiven Higins i dr Timo Konradi, zalažu se za tumačenje nadolazećih klimatskih promena iz perspektive biljaka kako bi se bolje procenili rizici klimatskih promena za ekosisteme.
Novi alat za skrining za istraživanje mehanizama iza raka, autoimunosti i neurodegeneracije
Naučnici su razvili novi alat za skrining kako bi otkrili kako genetske promene utiču na aktivnost gena i mogu dovesti do bolesti kao što su rak, autoimunost, neurodegeneracija i kardiovaskularne bolesti. Ovaj novi alat omogućava istraživanje hiljada DNK mutacija identifikovanih genetskim studijama u jednom eksperimentu, usmeravajući razvoj napredne dijagnostike i tretmana.
Jasnije i brže: petominutni MRI na horizontu
Petominutno MR skeniranje celog tela moglo bi uskoro da postane stvarnost uz pomoć obećavajuće nove metode veštačke inteligencije koju su razvili inženjeri Univerziteta Monaš.