Gaza – Okvir

Izraelski vojni udari ciljaju iranske oružane saveznike na skoro 2.000 milja dugog dela Bliskog istoka i prete samom Iranu. Napori povećavaju mogućnost okončanja dve decenije iranske nadmoći u regionu, do čega je nenamerno dovela američka invazija na Irak 2003. godine.

U Vašingtonu, Tel Avivu i Jerusalimu, i arapskim prestonicama, protivnici i pristalice izraelske ofanzive nude suprotstavljene ideje o tome šta bi SAD trebalo da učine sledeće, dok njihov saveznik postiže taktičke uspehe protiv Hezbolaha u Libanu i Huta u Jemenu i pritiska svoje dugogodišnje kampanja za slamanje Hamasa u Gazi.

Izrael bi trebalo da dobije svu potrebnu podršku od Sjedinjenih Država sve dok iranska vlada ne „prati druge diktature prošlosti u đubrište istorije“, rekao je Ričard Goldberg, viši savetnik u Vašingtonskoj fondaciji za odbranu demokratije koja je naklonjena konzervativcima — odjekuju pozivi od nekih izraelskih političkih ličnosti.

Idući dalje, Joel Guzanski, bivši viši službenik izraelskog Saveta za nacionalnu bezbednost, pozvao je Bajdenovu administraciju da se pridruži Izraelu u direktnim napadima na Iran. To bi poslalo „pravu poruku Irancima – ‘Nemojte se petljati sa nama'“, rekao je Guzanski.

Kritičari, međutim, ističu pouke iz vojne kampanje SAD u Iraku i svrgavanja Sadama Huseina, kada je predsednik Džordž V. Buš ignorisao arapska upozorenja da je irački diktator nezamenljiva protivteža iranskom uticaju u regionu. Oni upozoravaju da ne ostvarujete vojne pobede bez adekvatnog razmatranja rizika, krajnjih ciljeva ili planova za ono što sledi, i upozoravaju na neželjene posledice.

Na kraju, Izrael će „biti u situaciji u kojoj se može zaštititi samo neprekidnim ratom“, rekao je Vali Nasr, koji je bio savetnik Obamine administracije. Sada profesor na Johns Hopkins School of Advanced International Studies, ili SAIS, bio je jedan od vodećih dokumentatora porasta iranskog regionalnog uticaja od američke invazije na Irak.

S obzirom da izraelski premijer Benjamin Netanjahu daje ograničenu težinu pozivima Bajdenove administracije na uzdržanost, Sjedinjene Države i njihovi partneri na Bliskom istoku su „na milost i nemilost koliko će daleko Bibi Netanjahu to gurati“, rekao je Nasr, pozivajući se na izraelskog lidera njegov nadimak.

„Kao da nismo naučili lekcije, ili glupost, tog eksperimenta… u Iraku 2003. o preoblikovanju bliskoistočnog poretka“, rekla je Randa Slim, saradnica u SAIS-u i istraživačka u Vašingtonu. East Institute.

Zagovornici izraelske kampanje nadaju se slabljenju Irana i njegovih naoružanih zastupnika koji napadaju SAD, Izrael i njihove partnere, tlače civilno društvo i sve više se udružuju sa Rusijom i drugim zapadnim protivnicima.

Protivnici upozoravaju da vojna akcija bez rešavanja pritužbi Palestinaca i drugih rizikuje beskonačne i destabilizujuće cikluse rata, pobuna i ekstremističkog nasilja, a vlade na Bliskom istoku postaju sve represivnije u pokušaju da kontrolišu situaciju.

I postoji pretnja da Iran razvija nuklearno oružje kako bi pokušao da obezbedi svoj opstanak. Pre izraelskih udara na Hezbolah, iranski lideri zabrinuti zbog ofanziva Izraela jasno su stavili do znanja da su zainteresovani da se vrate pregovorima sa SAD o njihovom nuklearnom programu i tvrdili su da su zainteresovani za poboljšanje odnosa u celini.

Za samo nekoliko nedelja, izraelski vazdušni napadi i obaveštajne operacije su devastirali rukovodstvo, redove i arsenale Hezbolaha sa sedištem u Libanu — koji je bio jedna od najmoćnijih borbenih snaga na Bliskom istoku i iranski prekomorski bedem protiv napada na iransku teritoriju — i pogodili naftnu infrastrukturu Jemenski Huti koji su saveznici Irana.

Čini se da je godinu dana izraelskih vazdušnih udara u Gazi smanjilo vođstvo iranskog saveznika Hamasa na nekoliko preživelih koji su se krili u podzemnim tunelima. Međutim, izraelske snage su ponovo ušle u teške borbe tamo ove nedelje, a Hamas je uspeo da ispali rakete na Tel Aviv u iznenađujućoj demonstraciji trajne snage na 7. oktobra godišnjicu napada militantne grupe na Izrael, čime je počeo rat.

Očekivani protivudari Izraela na Iran mogli bi da ubrzaju regionalne promene vlasti. Odgovor bi usledio nakon što je Iran prošle nedelje lansirao balističke rakete na Izrael u znak odmazde za ubistva lidera Hezbolaha i Hamasa.

To bi takođe moglo da eskalira rizik od sveopšteg regionalnog rata na koji su američki predsednik Džo Bajden – i decenije prethodnih administracija – radili da spreče.

Ekspanzija izraelskih napada od kraja prošlog meseca ostavila je po strani posredovanje SAD, Egipta i Katara za sporazum o prekidu vatre i oslobađanju talaca u Gazi. Američki lideri kažu da ih Izrael nije upozorio pre nego što je udario na lidere Hezbolaha u Libanu, ali su branili porast napada, dok su i dalje tražili mir.

Potpredsednica Kamala Haris, demokratska predsednička kandidatkinja, rekla je u intervjuu za Si-Bi-Es „60 minuta“ emitovanom u ponedeljak da su SAD posvećene snabdevanju Izraela vojnom pomoći potrebnom da se zaštiti, ali da će nastaviti da se zalažu za okončanje sukoba.

„Nećemo stati u smislu vršenja tog pritiska na Izrael i u regionu, uključujući arapske lidere“, rekla je ona.

Prošireni izraelski udari za mnoge izazivaju primamljivu perspektivu slabljenja iranskog antizapadnog, antiizraelskog saveza sa istomišljeničkim oružanim grupama u Libanu, Iraku, Siriji i Jemenu prema vladama u Rusiji i Severnoj Koreji.

Nazvane „Osovina otpora“, iranski vojni savezi su rasli – regionalno, a zatim i globalno – nakon što je američka invazija na Irak uklonila Sadama, koji je vodio osmogodišnji rat protiv ambicioznog iranskog klerikalnog režima.

Zagovornici američke invazije na Irak i svrgavanja Sadama su tačno rekli da će iračka demokratija zavladati.

Ali neželjeni efekti intervencije SAD bili su još veći, uključujući uspon iranske Osovine otpora i novih ekstremističkih grupa, uključujući Islamsku državu.

„Čini se da je ohrabreni i ekspanzionistički Iran jedini pobednik“ u ratu u Iraku 2003. godine, navodi se u pregledu naučenih lekcija američke vojske.

„Pre dve decenije, ko je mogao da vidi dan kada je Iran oružjem podržavao Rusiju? Razlog je njegov povećan uticaj” nakon američkog svrgavanja Sadama, rekao je Ihsan Alshimari, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Bagdadu.

Čak i više nego 2003. godine, globalni lideri nude malo jasne ideje o tome kako će se završiti promene moći koje pokreće izraelska vojska – za Iran, Izrael, Bliski istok uopšte i Sjedinjene Države.

Iran i njegovi saveznici su oslabljeni, rekao je Goldberg iz Fondacije za odbranu demokratija. Takav je i uticaj SAD, jer izgleda da ga vuče Izrael, rekao je Nasr.

Na primer, sukob bi mogao da nanese štetu Izraelu ako zapne u kopnenom ratu u Libanu, rekao je Mehran Kamrava, profesor i stručnjak za Bliski istok na Univerzitetu Džordžtaun u Kataru.

Posle četiri decenije dubokog animoziteta između izraelskih i iranskih lidera, „hladni rat između njih se pretvorio u vruć rat. I ovo značajno menja – sigurno će se promeniti – strateški pejzaž na Bliskom istoku“, rekao je on.

„Svakako smo na ivici promena“, rekao je Kamrava. Ali „pravac i prirodu te promene je veoma teško predvideti u ovoj fazi.”

Dalje