Kako slušanje muzike uživo utiče na emocionalni centar našeg mozga? Studija sprovedena na Univerzitetu u Cirihu pokazala je da nastupi uživo izazivaju jači emocionalni odgovor od slušanja muzike sa uređaja. Koncerti povezuju izvođače sa njihovom publikom, što takođe može imati veze sa evolucionim faktorima.
Muzika može imati snažan uticaj na naše emocije. Istraživanja su pokazala da slušanje snimljene muzike podstiče emocionalne i maštovite procese u našem mozgu. Ali šta se dešava kada slušamo muziku u živom okruženju, na primer, na muzičkom festivalu, u operi ili na narodnom koncertu? Da li naš mozak različito reaguje u zavisnosti od toga da li je muzika koju slušamo uživo ili emitovana?
Tim istraživača sa Univerziteta u Cirihu na čelu sa Sašom Fruholc, profesorom kognitivne i afektivne neuronauke, sada je istražio ovo pitanje. Istraživači su istraživali efekte muzike uživo i snimljene muzike na emocionalne procese u ljudskom mozgu. Oni su sproveli razrađen eksperiment u kojem je pijanista promenio živu muziku koju je svirao da bi pojačao emocionalne reakcije u amigdali, emocionalnom centru mozga.
Tokom eksperimenta, istraživači su koristili magnetnu rezonancu za merenje aktivnosti u amigdali 27 slušalaca, kao i izvođača u realnom vremenu. Na osnovu ovih merenja, pijanista je potom odmah prilagodio svoj nastup kako bi dodatno pojačao emocije publike.
Da bi se uporedile reakcije, slušaocima je pušten snimak iste muzike u izvođenju istog muzičara, ali bez neurofeedback petlje.
„Naša studija je pokazala da prijatne i neprijatne emocije koje se izvode kao živa muzika izazivaju mnogo veću i konzistentniju aktivnost u amigdali od snimljene muzike. Nastup uživo je takođe stimulisao aktivniju razmenu informacija u celom mozgu, što ukazuje na snažnu emocionalnu obradu u afektivni i kognitivni delovi mozga“, kaže Fruholc.
Istraživači UZH-a su takođe analizirali kako je klavirska muzika usklađena sa moždanom aktivnošću publike. Snažna sinhronizacija između subjektivnog emocionalnog doživljaja i slušnog moždanog sistema, koji muziku ocenjuje prema njenom akustičnom kvalitetu, primećena je samo kada je publika slušala nastup uživo. Štaviše, samo živa muzika je pokazala snažnu i pozitivnu vezu između karakteristika muzičkog izvođenja i aktivnosti mozga kod slušalaca.
Ljudi su oduvek koristili alate i instrumente za pravljenje muzike uživo. Sve do tehnološkog napretka početkom 20. veka muzika je mogla da se snima na uređajima i učini široko dostupnom svim ljudima. Čak i danas, uprkos platformama za striming muzike i visokokvalitetnim zvučnicima i slušalicama, društveno iskustvo posećivanja koncerta uživo ne može se ponoviti.
„Ovo se možda može pratiti do evolucionih korena muzike“, kaže Fruholc. „Ljudi žele emocionalno iskustvo muzike uživo. Želimo da nas muzičari svojim nastupima odvedu na emotivno putovanje.“ Ili, kako glasi čuveni citat iz filma Kazablanka iz 1942. godine: „Sviraj ga jednom, Sem. Za stara vremena.“
Rad je objavljen u časopisu PNAS.
