Dok naučnici izražavaju zabrinutost zbog najtoplijeg marta na svetu – 10. rekordnog meseca zaredom – stručnjak za fiziologiju sa Univerziteta Brok poziva na holističkiji način određivanja zdravstvenih rizika koje predstavljaju ekstremne vrućine.
„Poruke o javnom zdravlju obično su previše pojednostavljene i govore stvari poput: „Na ovoj temperaturi ljudi su podložni toplotnom udaru, a na ovoj maksimalnoj temperaturi ljudi će umreti“, kaže profesor kineziologije Tobi Mindel. „Istina je mnogo više nijansirano kada uzmete u obzir mnoge druge faktore.“
Mindel je deo međunarodnog istraživačkog tima koji je objavio preglednu studiju u časopisu Temperatura osporava konvencionalne metode izračunavanja rizika od bolesti i smrti od ekstremno visokih temperatura.
Tim preporučuje da se stručnost u oblasti ljudske fiziologije doda vremenskim i epidemiološkim podacima, što je informacija o obrascima bolesti u populaciji.
Jedan od faktora koji se koristi za određivanje rizika po ljudsko zdravlje je temperatura okoline, temperatura vazduha na određenoj lokaciji merena termometrom.
Stručnjaci koriste merenje ambijenta u svojim proračunima širom sveta, ali to ne uzima u obzir regionalne varijacije, kaže Mindel.
„Svako područje ima normalnu temperaturu okoline, koja bi mogla biti viša od drugih lokacija; zavisi od toga gde se nalazite u svetu“, kaže on. „Na primer, leta u Sent Katarinsu se veoma razlikuju od leta na severozapadnim teritorijama.“
Ljudska tela se prilagođavaju „normalnoj“ temperaturi okoline u kojoj žive. Ako se oni povećaju, može postojati povećan rizik od bolesti i smrti, ali činjenica da je redovna temperatura okoline visoka u poređenju sa drugim mestima ne predstavlja rizik sama po sebi, kaže on.
Još jedan faktor koji bi trebalo da bude uključen u procene rizika je bihejvioralna termoregulacija, kaže Mundel. Ovo se odnosi na strategije koje ljudi i neljudi koriste da bi se ohladili ili zagrejali u zavisnosti od okruženja.
Temperature se obično prikupljaju na otvorenim meteorološkim stanicama i na aerodromima.
„To vam ne mora nužno dati naznaku temperaturama kojima su ljudi zapravo izloženi“, kaže on. „Da li je pošteno reći da doživljavaju toplotni stres tokom dana kada mnogi ili većina ljudi sede lepo i udobno u klimatizovanim kancelarijama ili kućama?“
Slično tome, delovi sveta kojima nedostaje rasprostranjena klimatizacija izloženi su većem riziku od porasta temperature okoline, kaže on.
Usko povezano sa bihejvioralnom termoregulacijom je šire pitanje društvenih i ekonomskih nejednakosti u određenoj oblasti, kaže Mundel. Na primer, beskućnici koji nemaju pristup rashladnim stanicama su neproporcionalno pogođeni rizicima povezanim sa toplotom.
Slično tome, lokacije na kojima se nalazi veliki broj starijih osoba ili ljudi koji se bave srčanim oboljenjima i drugim već postojećim medicinskim problemima takođe su pod većim rizikom, što bi trebalo uzeti u obzir u ukupnu jednačinu, kaže on.
Mindel poziva da se ovi i drugi faktori integrišu u određivanje rizika pre izdavanja upozorenja za javno zdravlje.
„Trebalo bi biti oprezan protiv uopštavanja rezultata od ekstremne vrućine do blažih i tipičnih letnjih temperaturnih raspona, posebno bez uzimanja u obzir načina na koji se ljudi ponašaju i prilagođavaju“, kaže on. „Precenjivanje ovih rizika dovodi do neefikasnih strategija javnog zdravlja i pogrešne alokacije resursa ka intervencijama sa malim uticajem u stvarnom svetu.
Mundel preporučuje da se fiziolozi i drugi sa ekspertizom o ljudskom telu uključe u timove koji prate i procenjuju toplotne talase i zdravlje.
