Osam godina nakon što je 11 miliona procurelih tajnih finansijskih dokumenata otkrilo kako neki od najbogatijih ljudi na svetu kriju svoje bogatstvo, više od dve desetine optuženih se sudi u Panami zbog njihovih navodnih uloga.
Reperkusije curenja informacija bile su dalekosežne, što je dovelo do ostavke premijera Islanda i dovelo je pod kontrolu tadašnje lidere Argentine i Ukrajine, kineske političare i ruskog predsednika Vladimira Putina, između ostalih.
Ali oni kojima se sada sudi za navodno pranje novca su uglavnom lideri i saradnici sada ugašene panamske butik advokatske firme koja je pomogla u osnivanju lažnih kompanija koje su koristile da zamagljuju one koji zaista stoje iza njih.
Među onima kojima se sudi su i čelnici te firme Jirgen Mosak i Ramon Fonseka.
Panamski tužioci navode da su Mosak, Fonseka i njihovi saradnici stvorili mrežu ofšor kompanija koje su koristile složene transakcije da bi sakrile novac povezan sa nezakonitim aktivnostima u korupcionaškom skandalu u „praonici automobila“ brazilskog građevinskog giganta Odebrehta.
U decembru 2016. godine Odebreht je na američkom saveznom sudu izjasnio se krivim po optužbi u vezi sa korišćenjem fiktivnih kompanija da bi prikrio stotine miliona dolara mita plaćenog u zemljama širom sveta za dobijanje javnih ugovora.
Prema panamskim tužiocima, firma Mossack Fonseca stvorila je 44 lažne kompanije, od kojih je 31 otvorila račune u Panami da bi sakrila novac povezan sa brazilskim skandalom. Sudija na ovom slučaju, Baloisa Markuinez, prošle godine je odlučila da spoji optužbe vezane za Odebreht sa navodima tužilaca o radu firme za nemačkog giganta Simens. Tužioci navode da je bivši izvršni direktor kompanije koristio entitete koje je stvorila Mossack Fonseca za transfer sredstava za mito.
Portparol Simensa je odbio da komentariše, napominjući da nije strana u slučaju Panama i da uključuje bivše zaposlene Simensa u njihovom privatnom svojstvu.
71-godišnji Fonseka nije bio prisutan na suđenju, jer je njegov advokat rekao da je hospitalizovan. Ali on je ranije rekao da njegova firma ne kontroliše kako njihovi klijenti koriste lažne kompanije koje je firma za njih stvorila. Njegova uloga je bila jednostavno stvaranje i prodaja kompanija.
Mossack, 76-godišnji advokat porijeklom iz Njemačke, rekao je u izjavi za Asošijeted pres da „kategorički odbacujemo da smo počinili bilo kakav zločin, a ne Mossack Fonseca niti podružnice… i nadamo se da se to može dokazati na suđenju . Ako u našem slučaju postoji pravda, oni moraju da nas oslobode.”
Obojica su uhapšena 2017. godine, ali su čekali suđenje uz kauciju.
Mossack Fonseca je pomogao u stvaranju i prodaji oko 240.000 lažnih kompanija tokom četiri decenije poslovanja. Najavila je svoje zatvaranje u martu 2018, dve godine nakon što je izbio skandal.
„Pogoršanje reputacije, medijska kampanja, finansijska opsada i neregularne radnje nekih panamskih vlasti naneli su nepopravljivu štetu, čija je posledica potpuni prekid rada javnosti“, navodi se u saopštenju kompanije.
Međunarodna reputacija Paname za finansijske usluge bila je narušena skandalom.
Evropska unija uvrstila je Panamu na listu zemalja poreskog raja — niske poreze ili fiskalnu neprozirnost — što je navelo međunarodne finansijske institucije da zahtevaju sprovođenje mera koje bi omogućile kontrolu bankarskog i finansijskog sistema.
Shodno tome, poslovanje u zemlji koje stvara fiktivne kompanije je palo za oko 40% u roku od godinu dana od skandala.
Vlada Paname je sprovela promene kako bi omogućila identifikaciju krajnjeg korisnika iza društava sa ograničenom odgovornošću i njihove imovine.
Promene su takođe imale za cilj da daju veću odgovornost registrovanim agentima — obično advokatima iz panamskih firmi — navedenim za lažne kompanije.
Cilj je bio da se omogući panamskim vlastima da odgovore na zahteve za pomoć u istragama.
Hulio Agire, stručnjak i specijalista za finansije u Panami, rekao je da vlada želi da registrovani agenti zapravo drže na oku kompanije. Ranije, „zakon nije tražio od njih da prate, nije postojala ta zakonska obaveza“, rekao je on.
Banke su takođe ranije bile ograničene u mogućnosti da znaju ko zaista stoji iza računa. „Dali su banci vozilo da dobije te informacije“, rekao je Agire.
