Iako je otkriveno da je globalno prihvatanje najmanje jedne doze vakcine protiv COVID-19 bilo snažno, novo istraživanje objavljeno u časopisu Medicina prirode otkrilo je mešovite signale o trenutnom prihvatanju vakcina uopšte, posebno pojačivača COVID-19.
Novo istraživanje od 23.000 ispitanika iz 23 zemlje koje predstavljaju više od 60% svetske populacije je četvrto u nizu studija koje godišnje od 2020. vodi tim sa Gradskog univerziteta u Njujorku Graduate School of Public Health and Health Policy (CUNI).
„Reperkusije poremećaja pandemije u zdravstvenim uslugama, efekti nepravedne i spore globalne distribucije vakcina i rasprostranjenost dezinformacija i nepoverenja u zdravstvene vlasti i dalje se osećaju“, kaže Džefri V. Lazarus, profesor globalnog zdravlja na CUNI. SPH, šef grupe za istraživanje zdravstvenih sistema na Institutu za globalno zdravlje Barselone i koordinator studije.
„One predstavljaju velike prepreke za zdravstvene radnike koji se bore da zadovolje hitnu potrebu da se ljudi zaokupe rutinskom imunizacijom i budu spremni da se suoče sa sledećom pandemijom.
Prijavljeno globalno korišćenje najmanje jedne doze vakcine protiv COVID-19 poraslo je prošle godine na 87,8%, u poređenju sa 36,9% u 2021. i 70,4% u 2022. Međutim, namera da se dobije pojačivač COVID-19 (71,6%) je bila niža u poređenju sa do 2022. godine (87,9%).
„Virus SARS-CoV-2 nastavlja da cirkuliše i mutira“, kaže Ajman El-Mohandes, viši autor i dekan CUNI SPH. „Dostupni su pojačivači prilagođeni varijanti, ali statistike javnog zdravlja pokazuju da ih mnogi stariji ljudi i drugi koji su pod većim rizikom od teške bolesti i smrti nisu prihvatili.
Pored toga, dokumentovani efekti prelivanja na rutinsku imunizaciju povećavaju pretnju ponovnog pojavljivanja drugih bolesti u detinjstvu i odraslih koje se mogu sprečiti vakcinom. Dok je samo više od tri ispitanika od pet (60,8%) reklo da ih je njihovo iskustvo sa COVID-19 učinilo spremnijim da se vakcinišu protiv drugih bolesti osim COVID-19, skoro četvrtina (23,1%) je prijavila veću nevoljnost da to učine.
„Iako smo zabrinuti zbog očiglednih posledica pandemije na veliki broj ljudi, još uvek vidimo opštu otvorenost za imunizaciju na kojoj moramo da gradimo kako bismo povećali poverenje u vakcine, uključujući prihvatanje novih generacija vakcina i pojačivača COVID-19“, kaže El-Mohandes. „Moramo dizajnirati ciljane poruke od pouzdanih komunikatora kako bismo podstakli prihvatanje vakcine.“
Odgovori na anketu o poverenju u izvore koji pružaju informacije ili smernice o intervencijama pandemije otkrili su nešto više nivoe poverenja u one bliske ili dobro prepoznate od strane pojedinca, iako je svih 11 proučavanih izvora u proseku manje od 7 na skali od 10 poena. Izvori od najvećeg poverenja bili su „moj lekar ili medicinska sestra“ i Svetska zdravstvena organizacija, sa prosečnom ocenom 6,9 odnosno 6,5.
Izveštaj je takođe naveo zanimljive varijacije u pouzdanim izvorima u različitim zemljama. Na primer, „verske vođe“ su rangirane 3,16 u Švedskoj i 3,19 u Nemačkoj, ali 6,57 u Nigeriji i 6,72 u Indiji, dok je „moj doktor ili medicinska sestra“ rangiran 4,95 u Rusiji i 7,70 u Keniji.
Opšte poverenje u zdravstvene organe ima 65,4% ispitanika, dok je opšte poverenje u vladu 56,4%. Pad poverenja u nauku zabeležen je za 13,9%, a 18,7% je prijavilo manje poverenja u farmaceutsku industriju u poređenju sa prethodnim istraživanjima.
„Ovi nalazi naglašavaju da neodlučnost u vezi sa vakcinom i poverenje u zdravlje i nauku ostaju složeni izazovi i naglašavaju potrebu za ciljanim, kulturološki osetljivim zdravstvenim komunikacijskim porukama i strategijama širenja u budućnosti“, navodi Lazarus.
