Škole širom Južnog Sudana dobile su naredbu da se zatvore jer je toplotni talas od 45°C zahvatio zemlju. Poslednjih godina, velike poplave su već izazvale velike smetnje u školovanju u Južnom Sudanu, gde deca u proseku završe manje od pet godina formalnog obrazovanja tokom svog života.
Kao istraživači zainteresovani i za klimatske promene i za učenje, bili smo iznenađeni što se većina javnih debata u ovoj oblasti tiče kako najbolje naučiti decu o klimatskim promenama kao deo nastavnog plana i programa. Nedavno smo ispitali pitanje o kome se manje raspravlja, ali je verovatno mnogo konsekventnije: Kako klimatske promene utiču na obrazovanje dece širom sveta?
U nedavnom radu objavljenom u Nature Climate Change, pregledali smo studije koje povezuju događaje vezane za klimatske promene ili „klimatske stresore“ sa rezultatima obrazovanja. Jedna od najjasnijih veza bila je između izloženosti toploti i smanjenog akademskog učinka.
Studija u SAD otkrila je da su se rezultati matematike adolescenata značajno smanjivali danima iznad 26°C. U Kini, više temperature dana testiranja bile su povezane sa padom na ispitu jednakim gubitku četvrtine godine ili nekoliko meseci školovanja.
Ali nisu važni samo dani za testiranje. Studije pokazuju da povišene temperature takođe utiču na učenje tokom dužih vremenskih perioda. Na primer, rezultati testova učenika su patili kada je tokom školske godine bilo više vrućih dana, pa čak i kada je bilo toplije vreme tri do četiri godine pre dana ispita.
Naš pregled takođe naglašava kako regionalne katastrofe povezane sa klimom kao što su požari, oluje, suše i poplave u potpunosti sprečavaju mnogu decu da pohađaju školu. Poplave mogu sprečiti decu da putuju u školu i naneti štetu školskim zgradama i materijalima, što ometa učenje i smanjuje rezultate testova.
U zemljama u razvoju, oluje i suše obično uzrokuju da deca trajno napuste školu kako bi se pridružila radnoj snazi i izdržavala svoje porodice. Deca u zemljama sa višim prihodima nisu imuna. Oni propuštaju školske dane zbog uragana i šumskih požara i ovi izostanci imaju merljive efekte na rezultate obrazovanja.
Uticaji klimatskih katastrofa takođe mogu uticati na decu pre nego što se rode sa posledicama koje odjekuju kroz njihove živote. Na primer, kod dece čije su majke bile trudne tokom uragana Sendi veća je verovatnoća da će imati dijagnozu poremećaja hiperaktivnosti sa deficitom pažnje (ADHD), stanje koje može da učini školovanje izazovnijim.
U Indiji, istraživači su otkrili da povišene temperature dovode do nižih rezultata testova zbog neuspeha useva i neuhranjenosti, naglašavajući važnost indirektnih veza između klimatskih stresora i kasnijeg učešća u školi i učenja.
Naša analiza sugeriše da će klimatske promene pogoršati postojeće nejednakosti u globalnom pristupu obrazovanju i postignuću, pri čemu će se grupe koje su već u nepovoljnom položaju suočavati sa najvećim preprekama u učenju. U SAD je vrućina imala lošiji uticaj na rezultate ispita za rasne i etničke manjine i decu koja žive u školskim okruzima sa nižim primanjima.
Posle supertajfuna na Filipinima, veća je verovatnoća da će deca čije porodice imaju manje finansijskih sredstava i manje društvene mreže napustiti školu nego njihovi komšije sa boljim resursima. U kontekstima u kojima je obrazovanje devojčica manje prioritetno nego dečaka, njihovo pohađanje škole i rezultati ispita su više pretrpeli usled stresnih faktora klimatskih promena kao što su suše i oluje.
Globalno, regioni u kojima su ljudi podložniji uticajima klimatskih promena – u smislu rizika od pojave štetnih stresora i resursa dostupnih za prilagođavanje – takođe su regioni u kojima deca već dobijaju manje godina školovanja.
Uticaji klimatskih promena na obrazovanje su već nadaleko vidljivi. Iako je obim problema zastrašujući, postoji mnogo načina da se preduzme akcija. Što je najvažnije, globalno grejanje hitno treba ograničiti smanjenjem emisija gasova staklene bašte.
Istovremeno, obrazovanje dece mora biti zaštićeno od stresora klimatskih promena koji se već javljaju. Moguće mere uključuju instaliranje rashladnih tehnologija, efikasno planiranje odgovora na katastrofe, izgradnju škola otpornih na stres i rešavanje sistemskih globalnih nejednakosti u vezi sa socioekonomskom, rodnom i rasnom diskriminacijom.
Sprečavanje štete po obrazovanje dece je samo po sebi dostojan cilj. Ali poboljšanje obrazovanja takođe može doprineti većoj svesti i klimatskoj pismenosti, dok istovremeno ublažava klimatske promene i čini decu otpornijom na klimatske stresore.
Obrazovanje može pomoći u borbi protiv klimatskih promena. Ali moramo se boriti i protiv klimatskih promena kako bismo sprečili štetu po obrazovanje. Bez akcije, budućnost mladih ljudi širom sveta visi o koncu.
