Živopisne mentalne slike samopovređivanja mogu dovesti mlade ljude u povećan kratkoročni rizik da sami sebi nanesu štetu, pokazalo je novo istraživanje.
Studija objavljena u časopisu Samoubistva i ponašanja opasnog po život baca novo svetlo na faktore koji utiču na trenutne fluktuacije u riziku od samopovređivanja.
To je prva studija te vrste koja prati pojavu mentalnog zamišljanja samopovređivanja u realnom vremenu, pored nagona za samopovređivanjem i stvarnog samopovređivanja.
Samopovređivanje se odnosi na pojedinca koji namerno oštećuje sopstveno telo kako bi pomogao da se nosi sa intenzivnim i neželjenim emocijama i psihičkim stresom, ali bez samoubilačke namere.
Sprovedena u Australiji, studija je uključila 43 mlade osobe starosti od 17 do 24 godine sa prijavljenom istorijom samopovređivanja. Od njih je zatraženo da koriste svoje mobilne telefone kako bi odgovorili na kratke ankete kako bi naznačili prirodu svojih misli i postupaka sedam puta dnevno — u različitim intervalima od 30 minuta do 2,5 sata — tokom 14 dana.
Rezultati su pokazali pojavu mentalnih slika samopovređivanja praćenih fluktuacijama u nagonu za samopovređivanjem.
Od više od 450 izveštaja o zamišljanju samopovređivanja zabeleženih kroz ankete, više od 83% uključivalo je prikaze onoga što se dešava tokom čina samopovređivanja, dok se za skoro 60% smatralo da je povećalo želju osobe da više povredi sebe.
Važno je da su subjektivna osećanja učesnika o uticaju ovih mentalnih slika bila u skladu sa objektivnim promenama u riziku od samopovređivanja tokom vremena. Češće mentalne slike samopovređivanja predviđale su veće povećanje nagona i verovatnoću delovanja na taj nagon u bliskoj budućnosti.
Studija se zasniva na istraživanju koje je sugerisalo da mentalne slike imaju potencijal da služe kao nova meta intervencije za različita alternativna ponašanja u suočavanju, uključujući i one u opasnosti od samopovređivanja.
Njegovi autori veruju da će njihova otkrića pomoći naučnicima i kliničarima da razviju efikasnije intervencije koje mogu pomoći mladim ljudima koji žele da zaustave samopovređivanje.
Dr Julie Ji, predavač psihologije na Univerzitetu u Plimouth-u, vodila je studiju dok je radila kao postdoktorski saradnik Forresta i saradnik Raine Brightspark-Cockell na Univerzitetu Zapadne Australije.
„Samopovređivanje kod mladih ljudi je u porastu. U Engleskoj se 1 od 4 devojčice i 1 od 10 dečaka od 16 do 24 godine upuštaju u samopovređivanje, oštećujući sopstveno telo bez namere da okončaju život. Primarni razlog je da pomognemo da se izborimo sa intenzivnim i neželjenim emocijama. Ponašanje samopovređivanja može postati ponavljajuće za neke mlade ljude, a mi moramo da znamo više o tome šta utiče na donošenje odluka u trenutku.
„Kroz ovu studiju otkrili smo da kada je nagon visok, um pojedinca postaje zaokupljen zamišljanjem radnji, telesnih senzacija i emocionalnih koristi od samopovređivanja. S obzirom da znamo da zamišljanje budućih događaja može motivisati i voditi naše postupke, ovo takođe sugeriše da se mentalne slike mogu iskoristiti kako bi se pomoglo mladim ljudima da razviju alternativne strategije suočavanja“, kaže Julie Ji, predavač psihologije.
