Personalizovana vakcina za glioblastom – najagresivniji i najsmrtonosniji tip raka mozga – produžila je preživljavanje četiri čoveka u prvom kliničkom ispitivanju te vrste.
Novonastali lek funkcioniše tako što imuni sistem snabdeva načinom da ‘prepozna’ tumor i ‘uputstvom za upotrebu’ za ceo njegov transkriptom. Ovo otkriva gde se svaki gen u tumoru može uključiti ili isključiti.
Opremljen tako vitalnim informacijama, imuni sistem može reprogramirati odbranu raka i pokrenuti uspešniji napad.
U nedavnom kliničkom ispitivanju, četiri pacijenta sa glioblastomom otpornim na lečenje primila su dve ili četiri doze vakcine. To je rezultiralo značajnom i brzom aktivacijom imuniteta.
Samo nekoliko sati nakon što su vakcine primenjene, istraživači su primetili porast proinflamatornih proteina za koje se zna da regrutuju bela krvna zrnca ubice na lice mesta.
Ovo rano jačanje imunološkog sistema je takođe povezano sa kratkoročnim neželjenim efektima tipičnim za imuni odgovor, kao što su mučnina, niska temperatura i jeza, koji su postepeno nestajali tokom narednih dan ili dva.
„Za manje od 48 sati, mogli smo da vidimo da se ovi tumori pomeraju sa onoga što nazivamo ‘hladno’ – imunološka prehlada, vrlo malo imunih ćelija, veoma utišani imuni odgovor – u ‘vrući’ veoma aktivan imuni odgovor“, objašnjava onkolog i pionir istraživanja vakcine, Elias Saiour sa Univerziteta Florida.
„To je bilo veoma iznenađujuće s obzirom na to koliko se brzo ovo dogodilo, i ono što nam je govorilo je da smo bili u mogućnosti da aktiviramo rani deo imunog sistema veoma brzo protiv ovih karcinoma, a to je ključno za otključavanje kasnijih efekata imunološkog odgovora.“
Istorijski gledano, pacijenti lečeni od glioblastoma hemoterapijom, zračenjem i operacijom mogu se nadati da će živeti oko šest meseci, davati ili uzimati, bez progresije bolesti.
Sa ovom novom vakcinom, jedan pacijent je doživeo osam meseci preživljavanja bez napredovanja bolesti, a drugi devet meseci.
Treći pacijent je živeo još devet meseci sa rekurentnim glioblastomom. Precizne informacije o preživljavanju još nisu objavljene za četvrtog pacijenta, koji je prvi učesnik proširenog kliničkog ispitivanja faze 1. Obično je srednji nivo preživljavanja kod rekurentnog glioblastoma između pet i osam meseci.
Obećavajući rezultati se zasnivaju na prethodnom ispitivanju koje je testiralo vakcinu na 10 pasa kućnih ljubimaca koji pate od tumora na mozgu. Trenutno, psi sa ovom terminalnom dijagnozom i bez drugog lečenja imaju srednju stopu preživljavanja od 35 dana. Sa vakcinom je taj broj skočio na 139 dana.
„Nadam se da bi ovo mogla biti nova paradigma za način na koji tretiramo pacijente, nova tehnologija platforme za način na koji možemo da moduliramo imuni sistem“, kaže Saiour.
Nova vakcina protiv raka zasnovana je na istoj tehnologiji kao i vakcine protiv COVID-19, ali sa nekoliko ključnih razlika.
Jedan od najzahtjevnijih delova u lečenju tumora glioblastoma je da su oni jako zaštićeni od imunog sistema. Mikrookruženje tumora (TME) je imunosupresivno, što znači da uzrokuje umiranje imunih ćelija ako pokušaju da napadnu.
Nova vakcina funkcioniše tako što reprogramira TME koristeći uzorak samog tumora. Uzimajući RNK za glasnik tumora i pakujući je u vakcinu koja se može isporučiti, istraživači mogu da „nauče“ imune ćelije ubice kako da zaobiđu TME.
Ovaj dvostruki udar omogućava leku da „istovremeno funkcioniše kao vakcina“, upozoravajući imuni sistem na napadača, „i kao imunomodulaciona sredstva“, menjajući tumor tako da se lakše napadne, kažu Saiour i kolege.
„Umesto da ubrizgavamo pojedinačne čestice, mi ubrizgavamo skupove čestica koje se omotavaju jedna oko druge poput luka, kao vreća puna luka“, objašnjava Sajour.
„A razlog zašto smo to uradili u kontekstu raka je to što ovi klasteri upozoravaju imuni sistem na mnogo dublji način nego što bi to učinile pojedinačne čestice.“
Saiour i njegove kolege sada pokušavaju da utvrde koliko često i u kojoj dozi vakcinu treba davati za optimalne rezultate i bezbednost, i koji kombinovani planovi lečenja najbolje funkcionišu uz nju. Pozitivni ishodi će takođe morati da budu izbalansirani sa negativnim kako bi se proizvelo što manje neželjenih efekata.
„Nadam se kako bi ovo sada moglo biti sinergizirano sa drugim imunoterapijama i možda otključati te imunoterapije“, kaže Saiour.
Studija je objavljena u časopisu Ćelija.
