Decenijama nije bilo skoro nikakvog poboljšanja u lečenju šizofrenije, jedne od najozbiljnijih i najrazornijih od svih mentalnih bolesti, ali nedavni napredak budi nadu u napredak.
Ovo stanje često dolazi na naslovne strane tek nakon nasilnih napada obolelih, kao što je pacijent sa šizofrenicom koji je prošle nedelje nasmrt izbo medicinsku sestru u francuskom gradu Remsu.
Međutim, francuski psihijatar Sonja Dolfus je naglasila da su takvi slučajevi nasilja od strane ljudi sa šizofrenijom „izuzetno retki”.
„Sav rad koji je urađen tokom godina pokušavajući da se destigmatizuje ova bolest — ona se uklanja za 24 sata“, rekla Dolfus za AFP.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko jedan od 300 ljudi širom sveta boluje od šizofrenije.
To izaziva širok spektar uznemirujućih poremećaja deluzija, koji se razlikuju po intenzitetu među pacijentima, ali često u velikoj meri remete njihove živote.
Procenjuje se da najmanje pet procenata pacijenata sa šizofrenijom umre samoubistvom.
Stanje se obično leči kombinacijom antipsihotičnih lekova, socijalne podrške za reintegraciju i psihološke terapije.
Škotski psihijatar Robin Marej, koji je proveo decenije istražujući šizofreniju, rekao je za AFP da kada je reč o lekovima, „lečenje se nije dramatično promenilo“ u poslednjih 20 ili 30 godina.
Dodao je da je psihološka terapija za to vreme napredovala.
Ali za razliku od brojnih drugih mentalnih poremećaja — posebno neurotičnih stanja — uzimanje ozbiljnih lekova ostaje kamen temeljac u lečenju šizofrenije.
Što se tiče lekova, postoji „prazan period od 2010-ih, kada su se farmaceutske laboratorije zaista povukle iz psihijatrije“, rekla je Dolfus.
Ali nedavno je bilo nekih inovacija, dodala je ona.
Jedan od razvoja bile su aplikacije koje mogu pratiti napredak pacijenata, osigurati pravovremene sesije praćenja i kontaktirati psihijatre ako je potrebno.
Drugi je novi tretman koji je prošlog meseca odobrila američka administracija za hranu i lekove.
Lečenje, koje su razvila izraelska farmaceutska kompanija Teva i francuski MedinCell, uključuje lek risperidon koji se dugo koristi za šizofreniju.
Tradicionalno se propisuje kao dnevna pilula, ali novi tretman se primenjuje putem injekcije, omogućavajući leku da se postepeno oslobađa u telu tokom nekoliko nedelja.
Ovo onemogućava pacijentima da propuste dnevnu pilulu.
Prekidi uzimanja lekova, često izazvani psihozom koju bolest izaziva, čest su problem u lečenju šizofrenije.
Na primer, napadač u Remsu je bio bez lekova, prema nekoliko izvora.
Ovaj novi način davanja starog leka nije vrsta revolucije koju bi predstavljao novi lek. Ali uskoro bi mogao biti postignut napredak u toj oblasti.
Dolfus kaže da su neki lekovi koji se trenutno istražuju „zaista zanimljivi“ jer deluju na drugačiji način od onih iz prošlosti.
Tradicionalno, antipsihotični lekovi koji se koriste za lečenje šizofrenije imaju za cilj da blokiraju delovanje dopamina, molekula koji deluje kao hemijski glasnik u mozgu.
Međutim, čini se da dopamin igra složenu ulogu u šizofreniji – neki pacijenti mogu imati previsoke nivoe u nekim aspektima i nedovoljno u drugim.
Tradicionalni antipsihotični lekovi, koji imaju tendenciju da dobro deluju u zaustavljanju određenih simptoma kao što su halucinacije, ne pomažu u drugim oblastima, kao što su gubitak snage volje ili borba sa jezikom i govorom.
Nedavna istraživanja su se fokusirala na pronalaženje drugih molekula koji regulišu, a ne blokiraju dopamin, dok takođe deluju na druge oblasti za koje se smatra da su uključene u šizofreniju.
Ovi tretmani, kao što je onaj koji cilja na protein koji se zove TAAR1, još uvek su daleko od toga da budu dostupni pacijentima.
Ali lek TAAR1 je imao pozitivne rezultate iz najnaprednije faze ispitivanja, poznate kao faza 3.
„Ovo je zaista obećavajuća avenija“, kaže Dolfus.
