Brza klimatska akcija mogla bi značiti da razorni sušni periodi na Mediteranu postanu ređi do kraja veka, pokazuje nova studija.
Napredno kompjutersko modeliranje sugeriše da bi letnje padavine u južnoj Evropi mogle da opadnu do 48% do 2100. godine ako emisije gasova staklene bašte nastave da brzo rastu, ali veliki deo ovog projektovanog pada mogao bi se izbeći dostizanjem neto nulte emisije što je pre moguće.
Studija, koju su predvodili naučnici sa Univerziteta Reding, objavljena u Geophisical Research Letters, pruža dodatne dokaze za motivisanje ubrzane klimatske akcije i sprečavanje drastičnog opadanja padavina, više suša i više šumskih požara.
Dr Andrea Dittus, glavni autor studije, rekao je: „Klima se već toliko zagrejala da je izvesno smanjenje padavina neizbežno, ali naši nalazi pokazuju da bi se dalje letnje sušenje predviđeno za Evropu moglo izbeći. Zaustavljanje rasta globalnih temperatura smanjenjem fosilnih goriva emisije na neto nulu značiće da Mediteran neće nastaviti da postaje sušniji.“
„Nemamo vremena za gubljenje u smanjenju emisija. Ako ne reagujemo brzo, mnoge zemlje na Mediteranu će patiti od značajnog nedostatka kiše, sa potencijalnim velikim negativnim efektima za Veliku Britaniju i druge zemlje.“
Mnoge prethodne studije su istraživale uticaj na Zemlju na različitim nivoima globalnog zagrevanja, ali proučavanje neto nulte klime je relativno skorašnji fokus istraživanja koji prati obaveze svetskih lidera – kao što je Pariski sporazum iz 2015. – da ograniče globalno zagrevanje.
Nova studija se posebno fokusira na uticaj stabilizacije temperatura u Evropi. Istraživači ističu da je brzina globalnog zagrevanja kritičan faktor u sprečavanju suše i ekstremnih sušnih perioda. Kada temperature brzo porastu zbog nekontrolisanih emisija, to uzrokuje ekstremnije promene padavina. Ali ako se zagrevanje dešava postepeno zbog snažnog klimatskog dejstva, uticaji su manje ozbiljni.
To znači da bi koraci koje su zemlje preduzele da smanje zagađenje u narednim godinama mogle imati veliki uticaj na buduća leta u Evropi. Iako su fokusirani na Evropu, naučnici kažu da su slične prednosti brze klimatske akcije verovatno i za druge regione širom sveta.
Međutim, istraživači upozoravaju da izbegavanje najozbiljnijih uticaja zavisi od postizanja velikih smanjenja emisija počevši odmah. Optimističniji scenariji mogući su samo ako svet pređe sa fosilnih goriva što je pre moguće.
