Tim sa Univerziteta u Mičigenu razvio je novi softverski alat kako bi pomogao istraživačima širom nauke o životu da efikasnije analiziraju ponašanje životinja.
Kategorija: Nauka
Potraga za česticama koje grade univerzum
Neobičan oblik atoma cezijuma pomaže istraživačkom timu Univerziteta u Kvinslendu da otkrije nepoznate čestice koje čine univerzum.
Inženjeri i neuronaučnici testirali četiri proteina osetljiva na dodir
Dobro je utvrđena činjenica da svaka ćelija u vašem telu reaguje na fizički dodir. Ne reaguju svi na potpuno isti način – ćelija u vašoj slezini neće skočiti kao uplašena mačka ako je ubode igla. Ali u celom ljudskom telu, fizički materijali i strukture koje obavijaju i podržavaju ćelije dok rastu i obavljaju svoje svakodnevne zadatke igraju veliku ulogu u njihovom zdravlju i ponašanju.
Model inspirisan hobotnicom otvara vrata mekoj kontroli robota
Ruke hobotnice koordiniraju skoro beskonačne stepene slobode za izvođenje složenih pokreta kao što su posezanje, hvatanje, hvatanje, puzanje i plivanje. Kako ove životinje postižu tako širok spektar aktivnosti ostaje izvor misterije, čuđenja i inspiracije. Deo izazova dolazi od zamršene organizacije i biomehanike unutrašnjih mišića.
Uticaj upotrebe kanabisa na zdravstvene potrebe pacijenata nakon hirurških zahvata
Kako zakonodavstvo u više država ublažava ranija ograničenja u vezi sa medicinskim i rekreativnim kanabisom u Sjedinjenim Državama, sve veći procenat stanovništva prijavljuje upotrebu droge. Između 2016. i 2018. godine, više od 22 procenta stanovnika Masačusetsa prijavilo je bilo kakvu prethodnu upotrebu kanabisa iz medicinskih ili rekreativnih razloga. Međutim, malo se zna o upotrebi kanabisa kod pacijenata koji su podvrgnuti operaciji ili interventnim procedurama, gde upotreba kanabisa ima važne dodatne kliničke implikacije.
Laboratorija na dnu Mediterana za ispitivanje mora i neba
Laboratorija Sous-marin Provence Mediterranee (LSPM) nalazi se 40 km od obale Tulona, na dubini od 2.450 m, nedostupna čak ni sunčevoj svetlosti. Kroz ovu nacionalnu istraživačku platformu koju vodi CNRS u saradnji sa Univerzitetom Eks-Marsej (AMU) i IFREMER-om, naučnici će istraživati podmorske nepoznate dok skeniraju nebo u potrazi za neutrinama. Ove elementarne čestice vanzemaljskog porekla poznaju nekoliko prepreka i mogu čak da pređu našu planetu, a da ne udare u jedan atom.
Uređaj može pomoći istraživačima da razumeju vaskularne malformacije
Naša tela se sastoje od 60.000 milja složenih cevi koje igraju vitalnu ulogu u transportu hranljivih materija kroz naše telo, odlaganju otpada i snabdevanju naših organa svežim kiseonikom i krvlju.
Zaštita od alergijske astme: Kada urođene limfoidne ćelije obrazuju alveolarne makrofage
Studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Liježu o urođenim limfoidnim ćelijama grupe 2 (ili ILC2) pokazuje da funkcionalno reprogramiranje ovih ćelija nakon njihovog izlaganja virusima omogućava našem telu da drugačije reaguje na izlaganje određenim respiratornim alergenima.
Ljudska visina ostala nepromenjena 2.000 godina u Milanu
Studija koja pokriva 2.000 godina statua odraslih muškaraca i žena u Milanu, Italija, objavljena je u časopisu Scientific Reports, ilustrujući stabilan uticaj životne sredine na visinu.
Studija pokazuje potencijal za novi radiofarmaceutski tretman raka
Nedavna studija Centra za rak Marki Univerziteta u Kentakiju sugeriše da bi novo radiofarmaceutsko jedinjenje moglo biti održiva opcija lečenja za pacijente sa uznapredovalim rakom grlića materice.
Ljudi stvaraju više respiratornih aerosola tokom vežbi izdržljivosti nego vežbanja otpora
Tim istraživača biologije sa Universitat der Bundesvehr, Technische Universitat Munchen i Univerziteta u Kasinu i Južnom Laciju, otkrio je da ljudi izdišu više aerosola kada se bave vežbom izdržljivosti nego kada se bave vežbom otpora. Studija je objavljena u Proceedings of the National Academy of Sciences.
Istraživači unapređuju znanje o genetskim bolestima
Tim istraživača sa Univerziteta u Džordžiji identifikovao je izvor nekoliko simptoma kod pacijenata koji pate od porodične disautonomije (FD), retke i iscrpljujuće genetske bolesti koja prvenstveno pogađa decu. Ovo novo znanje moglo bi dovesti do poboljšanih tretmana za ublažavanje simptoma i poboljšanje ukupnog kvaliteta života pacijenata.
Novi način za sprečavanje uobičajenih uzroka gubitka vida
Naučnici UVA Health otkrili su nepoznatog faktora koji doprinosi štetnom rastu krvnih sudova u oku koji bi mogao dovesti do novih tretmana za zaslepljujuću makularnu degeneraciju i druge uobičajene uzroke gubitka vida.
Kardio-bihejvioralne reakcije povezane sa strahom i anksioznošću
Anksiozni poremećaji postaju sve češći, a procene sugerišu da će skoro jedna od tri osobe u SAD doživeti visok nivo anksioznosti u nekom trenutku svog života. Anksioznost je u suštini osećaj nelagodnosti, brige ili psihološke nelagodnosti, obično povezan sa katastrofalnim mislima o stvarnom ili zamišljenom događaju u budućem životu.
CT grudnog koša pre transplantacije matičnih ćelija koristan za uočavanje abnormalnosti
Kompjuterska tomografija grudnog koša (CT) za skrining pre transplantacije je korisna za identifikaciju abnormalnosti pre alogene transplantacije hematopoetskih matičnih ćelija (alloHSCT), prema studiji objavljenoj na internetu 3. februara u Transplantation and Cellular Therapi.
Nada za spontanu disekciju koronarne arterije
Istraživanja o spontanoj disekciji koronarnih arterija, ili SCAD, su eksplodirala u poslednjoj deceniji, kaže dr Sharonne N. Haies, kardiolog sa klinike Maio i vodeći stručnjak za ovo retko srčano oboljenje.
Matematičko modeliranje povezuje ponašanje koje reaguje na mirise, neuronsku aktivnost i gene
Ljudi i životinje otkrivaju različite stimuluse kao što su svetlost, zvuk i miris kroz nervne ćelije, koje zatim prenose informacije u mozak. Nervne ćelije moraju biti u stanju da se prilagode širokom spektru stimulusa koje primaju, a koji može da varira od veoma slabih do veoma jakih. Da bi to uradili, oni mogu postati manje ili više osetljivi na stimuluse (senzibilizacija i navikavanje), ili mogu postati osetljiviji na slabije stimuluse i manje osetljivi na jače stimuluse radi boljeg ukupnog reagovanja (kontrola pojačanja). Međutim, još uvek nije shvaćen tačan način na koji se to dešava.
Novi veštački model potvrđuje sposobnost antitela da stignu do mozga
Istraživačka grupa na Univerzitetu Upsala razvila je jednostavan i efikasan model veštačke krvno-moždane barijere koji se može koristiti da se utvrdi koliko dobro terapije zasnovane na antitelima mogu da uđu u mozak. Danas je eksperimentisanje na životinjama najčešći metod za testiranje funkcije antitela, a novi model bi mogao da smanji potrebu za testiranjem na životinjama.
Istraživači istražuju model za klinički relevantne tretmane srčanog udara
Istraživači CURAM SFI istraživačkog centra za medicinske uređaje objavili su u Nature Communications ključnu studiju kojom se uspostavlja novi pretklinički model za razvoj klinički relevantnih tretmana za srčane udare.
Razlike u biologiji životinja i ljudi mogu uticati na razvoj lekova protiv raka
Istraživači Veill Cornell Medicine otkrili su malu, ali značajnu metaboličku razliku između ćelija tumora pluća kod ljudi i miša, objašnjavajući neslaganje u rezultatima prethodnih studija i ukazujući na nove strategije za razvoj lečenja raka.