Malo živi u Puna de Atacama, hladnom mesečevom pejzažu visoko u Andima sa snažnim vetrovima, oskudnim kiseonikom i praktično bez vode.
Kategorija: Nauka
Evropski geni vunastih nosoroga rekonstruisani iz DNK u izmetu predatora
Možda smo prevideli iznenađujuće bogat izvor drevne DNK.
Psihologija vremena: Kako naš mozak oblikuje naše iskustvo i zašto se vreme menja u krizama
Vreme je jedna od onih stvari koje većina nas uzima zdravo za gotovo. Provodimo svoje živote deleći ga na radno vreme, vreme za porodicu i vreme za mene. Retko kada sedimo i razmišljamo o tome kako i zašto koreografišemo svoje živote kroz ovaj čudan medij. Mnogi ljudi cene vreme samo kada imaju iskustvo koje ih natera da shvate koliko je ono ograničeno.
Matematičar kreira model masovnog izumiranja u vezi sa klimatskim promenama i adaptacijom
Matematičar sa Univerziteta RUDN i njegov kolega razvili su teorijski model masovnog izumiranja. Model je po prvi put uzeo u obzir dva važna faktora — inverzni efekat vegetacije na klimatske promene i evolucionu adaptaciju vrsta. Rezultati su objavljeni u časopisu Haos, solitoni i fraktali.
Proteini u drevnim skeletima mogli bi pružiti ključni uvid u ljudsku evoluciju
Genetske veze čovečanstva sa davno izumrlim rođacima mapiraju se u polju istraživanja koje se brzo širi pod nazivom paleoproteomika.
Skupovi neurona rade sinhronizovano da prate ‘vreme’ i ‘mesto’, dajući ljudima kontekst za prošlost, sadašnjost i budućnost
Dve studije koje su vodili istraživači UCLA nude nove uvide u način na koji neuroni u ljudskom mozgu predstavljaju vreme i prostor – najosnovnije sastojke svesti o ljudskom postojanju i primarne dimenzije iskustva koje nam omogućavaju da rekonstruišemo prošlost i zamislimo budućnost.
Metoda zasnovana na agarozi pokazuje potencijal u razumevanju uloge ekstracelularnih vezikula u metastazama
Saradnička studija koju su predvodili istraživači iz Nemačkog istraživačkog instituta Trias i Pujol otkrila je obećavajuće mogućnosti upotrebe testa migracije agaroznih tačaka za ispitivanje sposobnosti ekstracelularnih vezikula da privlače druge ćelije u kontrolisanom okruženju. Studija je nedavno objavljena u časopisu BMC Biologi.
Automatizacija farmaceutskog sušenja raspršivanjem za ubrzani razvoj lekova
Razvoj farmaceutskih lekova u velikoj meri se oslanja na stvaranje amorfnih čvrstih disperzija (ASD) da bi se poboljšala brzina rastvaranja i stabilnost aktivnih farmaceutskih sastojaka (API). Razvijanje ASD-a sa željenim fizičko-hemijskim svojstvima je složen i dugotrajan proces koji često uključuje ručnu pripremu brojnih sastava uzoraka sa različitim odnosima API-ja i ekscipijenata.
Iznenađujuće otkriće pokazuje da svetlost može učiniti da voda isparava bez toplote
Isparavanje se dešava svuda oko nas sve vreme, od znoja koji hladi naša tela do rose koja sagoreva na jutarnjem suncu. Ali naučnom razumevanju ovog sveprisutnog procesa možda je sve ovo vreme nedostajao deo.
Sociodemografski dispariteti uočeni u kvalitetu života dece sa oštećenjem sluha
Rasa i etnička pripadnost i nepovoljan položaj susedstva su povezani sa kvalitetom života koji je povezan sa sluhom (KOL) kod gluve ili nagluve dece (DHH), prema istraživačkom pismu objavljenom na internetu 30. oktobra u JAMA Netvork Open.
Istraživanje molekularnih puteva neurona: Kako ključni protein reguliše zdravlje neurona
Jedinica za molekularnu neuronauku na Okinavskom institutu za nauku i tehnologiju (OIST) napravila je važan proboj povezujući opstanak i patologiju senzornih neurona sa načinom na koji se RNK (mRNK) transportuju unutar ovih ćelija.
Matematički problem za koji je trebalo skoro vek da se reši
Svi smo bili tamo: buljili u test iz matematike sa problemom koji izgleda nemoguće rešiti. Šta ako je pronalaženje rešenja za problem trajalo skoro čitav vek? Za matematičare koji se bave Remzijevom teorijom, ovo je u velikoj meri slučaj. U stvari, mali napredak je postignut u rešavanju Remzijevih problema od 1930-ih.
Trbušnjaci neće istopiti na masnoću na stomaku
Provedite neko vreme skrolujući na društvenim mrežama i gotovo je zagarantovano da ćete videti oglas koji obećava da će vam pomoći u ciljanom gubitku masti.
Signali mozga mogu predvideti koliko često se novinski članak deli na mreži
Godinama, istraživači u Laboratoriji za neuronauku komunikacija u Annenberg školi za komunikaciju i njihovi partneri proučavaju zašto se neke informacije, kao što su novinski članci ili memovi, šire na internetu. Tačnije, postavljaju pitanje: „Šta se dešava u glavama ljudi kada odluče da pritisnu to dugme za deljenje?“
Drevna ‘crna kutija’ nagoveštava šta je zaista ubilo dinosauruse
Fina prašina suspendovana u atmosferi možda je ipak odigrala značajnu ulogu u izumiranju dinosaurusa.
Kućne mačke koriste stotine izraza lica za interakciju sa drugim mačkama
Brittani Florkievicz, docent psihologije na koledžu Lion, i Lauren Scott, student medicine na Univerzitetu u Kanzasu, zajedno su otkrile da kućne mačke imaju stotine izraza lica koje koriste u interakciji sa drugim mačkama. U svojoj studiji, objavljenoj u časopisu Behavioral Processes, par je snimio i analizirao izraze lica velikog broja pripitomljenih kućnih mačaka koje žive u mačjem kafiću u Los Anđelesu.
Naučnici su upravo otkrili novo ljudsko čulo dodira
Nova studija otkriva ranije neotkriven način na koji možemo da osetimo lagane dodire: direktno kroz folikule kose.
Imamo moć da uništimo asteroide koji zuje na Zemlji
U julu ove godine, asteroid prečnika otprilike 30 do 60 metara prošao je Zemlju na jednu četvrtinu udaljenosti od Meseca. Nije predstavljalo pretnju našem svetu, ali da je pogodilo Zemlju, izazvalo bi eksploziju tri puta veću od udara u Čeljabinsku 2013.
Istraživači koriste veštačku inteligenciju da identifikuju potencijalne proteine vakcine protiv gonoreje
Gonoreja, polno prenosiva bakterijska infekcija koja pogađa više od 80 miliona ljudi širom sveta svake godine, postala je otporna na skoro sve poznate antibiotike. To ga čini veoma teškim za lečenje, ali ako se ne leči, infekcija može dovesti do ozbiljnih ili čak fatalnih komplikacija. Takođe povećava rizik osobe od zaraze HIV-om.
Studija istražuje širenje virusa u kabinama brodova za krstarenje
Kada je COVID-19 počeo da se širi širom sveta, njegovi efekti su bili značajno izraženi na brodovima za krstarenje. Zaista, u poređenju sa drugim segmentima stanovništva, putnici sa kruzera postali su nesrazmerno zaraženi i često, ironično, nasukani na brodu u karantinu. Zato je fokus usmeren na rešavanje potrebe za poboljšanom ventilacijom na brodovima za krstarenje — pošto je raspršivanje svežeg vazduha u kabinama i drugim zatvorenim prostorima kritično za ublažavanje širenja virusa.