Bajdenova administracija poslala je u četvrtak oko 50 Haićana nazad u njihovu zemlju, saopštile su vlasti, označavajući prvi let deportacije za nekoliko meseci u karipsku naciju koja se bori sa rastućim nasiljem bandi.
Odeljenje za unutrašnju bezbednost navelo je u saopštenju da će „nastaviti da sprovodi zakone i politiku SAD širom Floridskog moreuza i Karipskog regiona, kao i na jugozapadnoj granici. Politika SAD je vraćanje nedržavljana koji nemaju pravni osnov za ostanak u Sjedinjenim Državama.
Vlasti nisu ponudile detalje leta osim koliko je deportovanih Haićana bilo u avionu.
Tomas Kartrajt iz „Vitness at the Border“, grupe za zastupanje koja prati podatke o letovima, rekao je da je avion napustio Aleksandriju, Luizijanu, centar za operacije deportacije, i stigao u Kap-Haitijen na Haitiju, nakon zaustavljanja u Majamiju.
Mardžori Dorsaninvil, državljanka SAD, rekla je da je njen verenik sa Haićana Gerson Džozef pozvao u suzama sa aerodroma u Majamiju u četvrtak ujutru da kaže da će biti deportovan na letu za Kap-Haitijen sa drugim Haićanima i nekima iz drugih zemalja, uključujući Bahame.
Obećao je da će nazvati kada stigne, ali to nije učinio do ranih večernjih sati.
Džozef je živeo u SAD više od 20 godina i ima 7-godišnju ćerku državljanku SAD sa drugom ženom. Deportovan je 2005. nakon što je izgubio zahtev za azil za koji je njegov advokat Filip Isa rekao da je rezultat lošeg pravnog zastupanja u to vreme. Issa pokušava da ponovo otvori slučaj.
Džozef je osuđen za krađu i provalu i naloženo mu je da isplati 270 dolara, rekao je Isa. On je u pritvoru od prošle godine.
Dorsaninvil je rekla da njen verenik nema „nikog“ na Haitiju. „To je poražavajuće za mene. Planirali smo venčanje, a sada ga nema“, rekla je ona.
Više od 33.000 ljudi pobeglo je iz glavnog grada Haitija u periodu od manje od dve nedelje dok su bande pljačkale kuće i napadale državne institucije, navodi se u prošlomesečnom izveštaju Međunarodne organizacije UN za migracije. Većina raseljenih otputovala je u južni region Haitija, koji je generalno miran u poređenju sa Port-o-Prensom, koji ima procenjenu populaciju od 3 miliona i koji je u velikoj meri paralizovan nasiljem bandi.
Nacionalna policija Haitija nema dovoljno osoblja i preplavljena je bandama sa moćnim arsenalom. Mnoge bolnice su prestale sa radom zbog nedostatka medicinskog materijala.
Prema Svedoku na granici, SAD su obavljale jedan let za deportaciju mesečno na Haiti od decembra 2022. do prošlog januara. Rečeno je da su letovi deportacije bili česti nakon što se kamp od 16.000 uglavnom haićanskih migranata okupio na obalama reke Del Rio u Teksasu u septembru 2021. godine, ali su postali retki jer je manje Haićana ilegalno prešlo granicu iz Meksika.
Haićani su hapšeni prelazeći granicu iz Meksika 286 puta tokom prva tri meseca ove godine, što je manje od 0,1% od više od 400.000 hapšenja svih nacionalnosti. Više od 150.000 je legalno ušlo u SAD od januara 2023. pod predsedničkim ovlašćenjima da odobri ulazak iz humanitarnih razloga, a mnogi drugi su legalno došli koristeći onlajn sistem zakazivanja na kopnenim prelazima sa Meksikom pod nazivom CBP One.
Državna bezbednost saopštila je u četvrtak da „prati situaciju“ na Haitiju. Američka obalska straža vratila je 65 Haićana koji su prošlog meseca zaustavljeni na moru kod obale Bahama.
Haitian Bridge Alliance, grupa za zastupanje migranata, pozvala je da se obustave letovi za deportaciju na Haiti, rekavši u četvrtak da SAD „svesno osuđuju najugroženije, koji su nam došli u vreme potrebe, na neposrednu opasnost“.
Pošto su se republikanci pozabavili ovim pitanjem u izbornoj godini, Bajdenova administracija je naglasila primenu, posebno kroz neuspeli pokušaj donošenja zakona, nakon rekordno visokih hapšenja na granicama u decembru. Hapšenja zbog ilegalnih prelazaka prepolovila su se u januaru i od tada su bila prilično stabilna nakon što je Meksiko pojačao prinudu južno od granice sa SAD. Bajden kaže da razmatra izvršnu akciju za zaustavljanje azila na granici u vremenima kada ilegalni prelasci dostignu određene pragove.
