Turska je predstavila Finskoj i Švedskoj listu od deset uslova koje moraju da ispune da bi obezbedili podršku Ankare za svoje kandidature za članstvo u NATO-u, izvestio je u sredu novinski list Ieni Safak, pozivajući se na dokumente do kojih je došao.
Dok turska vlada tek treba da potvrdi autentičnost ovog spiska, on odgovara ranijim zvaničnim izjavama Ankare.
Turska se protivi pristupanju dve nordijske zemlje vojnom savezu i opisuje Finsku i Švedsku kao „kuće za goste terorističkih organizacija“ zbog toga što su ugostili članove kurdskih grupa, kao što je Kurdistanska radnička partija (PKK), koja je zabranjena u Turskoj.
Lista zahteva, ako se potvrdi da je istinita, pokazuje da zabrinutost u vezi sa terorizmom ostaje ključno pitanje za Ankaru u vezi sa kandidaturama Helsinkija i Stokholma za NATO. Sedam od deset zahteva se odnosi na ovu materiju.
Na vrhu liste Turska navodno traži od Finske i Švedske da je podrže „u njenoj borbi protiv terorističkih organizacija“, uključujući PKK i terorističku organizaciju Fetulah (FETO), koja je osumnjičena za pokušaj državnog udara u Turskoj 2016. kao i njihove podružnice.
Drugi uslov na listi Ankare je da Švedska i Finska „uspostave neophodne zakonske propise i pravni okvir za borbu protiv terorizma“.
Turska takođe želi da švedske i finske vlasti spreče bilo kakve pokušaje otvaranja kancelarija ogranaka PKK. Aktivnosti FETO-a u dve zemlje moraju biti zabranjene, a njihove veb stranice i službe za štampu ugašene, navodi se na listi koju je objavio Ieni Safak.
Ankara je takođe zatražila zamrzavanje imovine organizacija povezanih sa terorizmom, deportaciju i izručenje osumnjičenih za terorizam i zabranu demonstracija.
Finska i Švedska su takođe navodno zatražene da podele obaveštajne podatke sa Turskom i uklone ograničenja odbrambene industrije protiv nje.
Godine 2019. neke evropske zemlje, uključujući Švedsku i Finsku, uvele su zabranu trgovine oružjem sa Turskom kao odgovor na njen vojni upad u Siriju.
„Takođe je navedeno da, ako Švedska i Finska postanu članice NATO-a, moraju da ispune te obaveze“, glasi poslednja tačka na listi.
Ranije ovog meseca, finski ministar spoljnih poslova Peka Haavisto priznao je da se Finska, zbog stava turskih zvaničnika o Helsinkiju, našla u „nekakvom čistilištu“, za šta nije bila spremna „u ovom obliku“.
Krajem maja, švedska premijerka Magdalena Andersson odgovorila je na glavnu zabrinutost Turske, rekavši da joj je lako da razjasni da Švedska ne šalje novac ili oružje terorističkim organizacijama.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je u više navrata izjavio da se treba pozabaviti bezbednosnim problemima svih članica, ali nije javno pozvao Švedsku i Finsku da ispune zahteve Turske. Izrazio je sigurnost da će prevazići svoje razlike.
Za dodavanje nove članice u alijansu potreban je konsenzus svih država NATO-a.
Finska i Švedska, koje su ostale van NATO-a tokom Hladnog rata, odlučile su da se pridruže bloku nakon ruske ofanzive u Ukrajini. Rusija je kritikovala ovaj potez, rekavši da ga smatra pretnjom sopstvenoj bezbednosti i da će stoga morati da izađe sa odgovarajućim odgovorom.
