To se dešava svaki dan. Iz naše vode, naše hrane, pa čak i vazduha koji udišemo, sitne plastične čestice pronalaze put do mnogih delova našeg tela.
Ali šta se dešava kada su te čestice unutra? Šta rade našem sistemu za varenje?
U nedavnom radu objavljenom u časopisu Perspektive zdravlja životne sredine, istraživači Univerziteta u Novom Meksiku otkrili su da te sitne čestice – mikroplastika – imaju značajan uticaj na naše probavne puteve, probijajući se od creva do tkiva bubrega, jetre. i mozak.
Eliseo Castillo, Ph.D., vanredni profesor na Odeljenju za gastroenterologiju i hepatologiju na Odeljenju za internu medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Medicinu i stručnjak za imunologiju sluzokože, vodi u UNM istraživanje mikroplastike.
„Tokom poslednjih nekoliko decenija, mikroplastika je pronađena u okeanu, u životinjama i biljkama, u vodi iz česme i flaširanoj vodi“, objašnjava Kastiljo. „Čini se da su svuda.“
Naučnici procenjuju da ljudi u proseku unesu 5 grama mikroplastičnih čestica svake nedelje – što je ekvivalentno težini kreditne kartice.
Dok drugi istraživači pomažu u identifikaciji i kvantifikaciji unesene mikroplastike, Castillo i njegov tim se fokusiraju na ono što mikroplastika radi u telu, posebno na gastrointestinalni (GI) trakt i imunološki sistem creva.
Tokom perioda od četiri nedelje, Kastiljo, postdoktorski saradnik Markus Garsija, PharmD i drugi istraživači UNM-a izložili su miševe mikroplastici u vodi za piće. Količina je bila ekvivalentna količini mikroplastike za koju se veruje da ljudi unose svake nedelje.
Mikroplastika je migrirala iz creva u tkiva jetre, bubrega, pa čak i mozga, otkrio je tim. Studija je takođe pokazala da je mikroplastika promenila metaboličke puteve u zahvaćenim tkivima.
„Mogli bismo otkriti mikroplastiku u određenim tkivima nakon izlaganja“, kaže Castillo. „To nam govori da može preći crevnu barijeru i infiltrirati se u druga tkiva.“
Kastiljo kaže da je takođe zabrinut zbog akumulacije plastičnih čestica u ljudskom telu. „Ovi miševi su bili izloženi četiri nedelje“, navodi on. „Sada razmislite o tome kako se to izjednačava sa ljudima, ako smo izloženi od rođenja do starosti.“
Zdrave laboratorijske životinje korišćene u ovoj studiji pokazale su promene nakon kratkog izlaganja mikroplastici, kaže Castillo. „Sada zamislite da neko ima osnovno stanje i dođe do ovih promena, da li bi izlaganje mikroplastici moglo da pogorša osnovno stanje?“
Ranije je otkrio da mikroplastika takođe utiče na makrofage – imune ćelije koje štite telo od stranih čestica.
U radu objavljenom u časopisu Cell Biologi & Tokicologi 2021. godine, Kastiljo i drugi istraživači UNM-a otkrili su da kada su makrofagi naišli i progutali mikroplastiku, njihova funkcija je promenjena i oni su oslobodili inflamatorne molekule.
„To menja metabolizam ćelija, što može promeniti inflamatorne odgovore“, kaže Castillo. „Tokom upale creva – stanja hronične bolesti kao što su ulcerozni kolitis i Kronova bolest, koji su oba oblika inflamatorne bolesti creva – ovi makrofagi postaju zapaljeniji i više ih ima u crevima.“
Sledeća faza Kastilovog istraživanja, koju vodi postdoktorski saradnik dr Sumira Phatak, će istražiti kako je ishrana uključena u usvajanje mikroplastike.
„Svaka ishrana je drugačija“, kaže on. „Dakle, ono što ćemo uraditi je da ovim laboratorijskim životinjama damo ishranu sa visokim sadržajem holesterola/visokih masti ili ishranu sa visokim sadržajem vlakana, i one će biti ili izložene ili neće biti izložene mikroplastici. Cilj je da pokušamo da razumemo ako ishrana utiče na unos mikroplastike u naše telo“.
Kastiljo kaže da je jedan od njegovih doktora nauka. studenti, Aaron Romero, takođe radi na tome da razume zašto je došlo do promena u mikrobioti creva. „Više grupa je pokazalo da mikroplastika menja mikrobiotu, ali kako to menja mikrobiotu nije obrađeno.“
Kastiljo se nada da će njegovo istraživanje pomoći da se otkriju potencijalni uticaji koje mikroplastika ima na zdravlje ljudi i da će pomoći da podstakne promene u načinu na koji društvo proizvodi i filtrira plastiku.
„Na kraju krajeva, istraživanje koje pokušavamo da uradimo ima za cilj da otkrije kako ovo utiče na zdravlje creva“, napominje on. „Istraživanja nastavljaju da pokazuju važnost zdravlja creva. Ako nemate zdrava creva, to utiče na mozak, utiče na jetru i mnoga druga tkiva. Pa čak i zamišljajući da mikroplastika radi nešto u crevima , da hronična izloženost može dovesti do sistemskih efekata.“
