Više od jednog veka materica se uglavnom smatrala sterilnom sredinom. Ipak, čak i danas, sa naprednom medicinskom tehnologijom pri ruci, istraživači ne mogu doći do konsenzusa oko toga da li su placenta i amnionska tečnost zaista bez klica ili ne.
Neki naučnici tvrde da su poslednjih godina otkrili znake mikrobnog života u uzorcima fetusa. To ih je navelo da tvrde da je ljudski mikrobiom – zajednica bakterija, gljivica i arheja koje žive na nama i u nama – prisutan pre rođenja.
Drugi se ne slažu. Prema grupi istraživača iz Severne Amerike, Evrope i Velike Britanije, takve studije su zasnovane na kontaminiranim uzorcima.
Mikrobi otkriveni u prethodnim nalazima, tvrde autori, nenamerno su uvedeni na lice mesta, bilo nakon vaginalnog porođaja ili tokom kliničke procedure uklanjanja fetusa ili uzoraka njegove DNK.
Sam pojam fetalnog mikrobioma je radikalan. On se suočava sa osnovnim imunološkim principima i samom osnovom iza sisara bez klica, što pretpostavlja da se fetus razvija u sterilnom okruženju.
Iako je moguće da mikrobi pređu sa majke na fetus prelazeći placentu, lokalni imuni sistem u amnionskoj tečnosti obično brzo zbrine ove strane napadače. Kada mikrobi opstaju ovde, oni imaju tendenciju da izazovu ozbiljne zdravstvene i razvojne probleme za fetus.
„Takva neslaganja oko fundamentalnog aspekta ljudske biologije predstavljaju izazov za naučni napredak“, pišu glavni autor Ketrin Kenedi, mikrobiolog sa Univerziteta Mekmaster u Kanadi, i kolege.
„Neuspeh u rešavanju ovog problema rizikuje preusmeravanje ograničenih resursa u istraživanja koja ne rezultiraju napretkom za zdravlje fetusa i majke, i pogrešne pokušaje da se terapeutski modifikuje nepostojeći fetalni mikrobiom.
Novi rad pokušava da razjasni deo te konfuzije pregledom nalaza i metoda prethodnih istraživanja, fokusirajući se na četiri nedavna izveštaja objavljena od 2020.
Direktnim ispitivanjem mikrobiologije ljudskog fetusa, odabrane studije su otkrile suptilne znake potencijalnog naseljavanja mikroba. Polovina izveštaja je otkrila održive mikrobne populacije male gustine u fetusu, dok su druga dva otkrila samo metaboličke nusproizvode mikroba ili tragove bakterija koje se često nalaze na koži.
Sakupljanje fetalnih uzoraka bez unošenja mikroba je težak posao, a u nekim od ovih prošlih studija, tvrde Kenedi i njegove kolege, kritične kontrole su upadljivo nedostajale.
Dva od gore pomenutih radova prikupljala su uzorke nakon vaginalnog porođaja fetusa. Drugi je sakupio uzorke nakon rođenja carskim rezom. Svaki od ovih puteva iz tela može da uvede fetus u mikrobe iz sopstvene mikroflore majke i okoline. Pa ipak, samo studija carskog reza – čiji je Kenedi bio vodeći autor – objasnila je to izlaganje.
U dve studije koje su tvrdile da su mikrobi kolonizovali fetus, svaki pojedinačni otkriveni rod mikroba takođe je pronađen na različitim nivoima u većini kontrolnih uzoraka iz drugih istraživanja.
„Izostavljanje vaginalnih kontrola… za određivanje mikrobiote vaginalno rođenih fetusa je značajno ograničenje koje dovodi u sumnju zaključak autora da mikroorganizmi potiču iz materice“, upozorava se u novom radu.
Štaviše, drugi istraživači koji nisu uključeni u analizu su istakli da se kolonizacija mikroba i konzistentan mikrobiom fundamentalno razlikuju.
„Do sada dostupni radovi sugerišu da je svakako moguće da se mikrobi nalaze u in utero okruženju, ali verujem da u najboljem slučaju ovi mikrobi dolaze sa nekog drugog mesta u telu i nisu urođeni u in utero okruženju“, kaže mikrobiolog Suzan Devkota iz Univerzitet Kalifornije u Los Anđelesu napisao je u nedavnom komentaru.
„Teško mi je da pomirim ove studije na ljudima koje predlažu mikrobiom placente sa činjenicom da postoje životinje bez klica.“
Osim toga, čak i ako mali broj mikroba zaista kolonizuje fetus pre rođenja, kako imuni sistem u razvoju sprečava te zagađivače da iskoriste prednosti novog oblika života? I kako imune ćelije znaju koje mikrobe da puste unutra, a koje da izbace?
„[Iz] kliničke perspektive, većina tumačenja iznesenih u nedavnim publikacijama u vezi sa prisustvom mikroorganizama u fetusima izgleda da je biološki teško pomiriti, jer je vrlo verovatno da bi dovela do oštećenja ili smrti fetusa “, zaključuju Kenedi i njegove kolege.
„Kroz više uglova objašnjenja, zaključujemo da dokazi snažno idu u prilog hipotezi ‘sterilne materice’.“
Studija je objavljena u časopisu Nature.
