Tajvanski presretači su se u utorak podigli u vazduh pošto je prijavljeno 29 kineskih lovaca, bombardera i pomoćnih aviona kod jugozapadne obale ostrva, saopštilo je ministarstvo odbrane u Tajpeju. Šest bombardera i njihova pratnja lovaca odleteli su u Tihi okean kroz kanal između Tajvana i Filipina i nazad, u trećem najvećem napadu na tajvansku identifikacionu zonu protivvazdušne odbrane (ADIZ) ove godine.
Pored šest bombardera H-6, Vazduhoplovstvo Narodne oslobodilačke armije poslalo je 17 lovaca i još šest pomoćnih aviona, saopštila je tajvanska vojska. Neki od njih su leteli severoistočno od atola Pratas u Južnom kineskom moru, dok su bombarderi i dva aviona za podršku krenuli putem Baši kanala u Pacifik, pre nego što su se vratili putem kojim su došli.
Tajvan je poslao presretače da odvrati eskadrilu PLAAF-a i koristio je raketne sisteme da ih prati, navodi se u saopštenju ministarstva odbrane. Prema Tajpeju, ovo je bila treća najveća grupa kineskih aviona koja je ove godine ušla u tajvanski ADIZ. Još 30 aviona je prošlo 30. maja, dok je prelet 23. januara uključivao ukupno 39 aviona.
Ostrvski ADIZ se proteže daleko izvan tajvanskog vazdušnog prostora iu kontinentalnu Kinu, tako da se čak i rutinski letovi PLAAF-a unutar kineskog vazdušnog prostora tehnički računaju kao incidenti. Međutim, Tajpej je optužio Peking da vodi „rat u sivoj zoni“ na ostrvu, raspoređujući vojna sredstva kako bi testirali odbranu Tajvana i iscrpljivali vojsku ostrva tako što ih teraju da se stalno bore.
Kina je nedavno povećanje pomorske i vazdušne vojne aktivnosti objasnila kao pokušaj da se odvrate „aktivnosti dosluha“ između „tajvanskih snaga za nezavisnost“ i vlade SAD, koja je obećala da će prodati više oružja ostrvu.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je u martu da Vašington ima ugovornu obavezu da se umeša u bilo kakav sukob između Kine i Tajvana, iako su se njegovi pomoćnici kasnije povukli na te komentare i insistirali da se američka politika nije promenila. Prošle godine, tajvanska predsednica Cai Ing-ven rekla je da „veruje“ da će se SAD umešati.
Tajvan je bio tačka spora između Kine i SAD od 1949. godine, kada je nacionalistički Kuomintang izgubio građanski rat protiv komunista i na ostrvu uz američku pomoć. SAD su priznavale Tajpej kao „Republiku Kinu“ do 1978.
