Američki bivši starešina objašnjava zašto je ruski napad na Ukrajinu bio drugačiji od američke invazije na Irak.
Džon Bolton, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Donalda Trampa, govorio je o tome zašto veruje da je ponašanje Rusije u Ukrajini neopravdano, za razliku od mnogih vojnih kampanja koje je Bela kuća vodila tokom godina.
Bolton je zagovarao vojne akcije protiv Iraka, Libije, Sirije, Irana, Severne Koreje i Venecuele, da spomenemo samo neke. Kao deo administracije Džordža V. Buša, bio je ključan u argumentaciji za invaziju na Irak 2003. pod tvrdnjom da Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništenje.
„Svakako, delovanje u samoodbrani je legitimna upotreba sile, to niko ne dovodi u pitanje. I mislim da je preventivna upotreba sile protiv stvarne pretnje Sjedinjenim Državama ili njihovim prijateljima i saveznicima kako bi se sprečila devastacija nevinih civila takođe opravdana“, rekao je on tokom intervjua.
Odbio je da primeni istu logiku na napad Rusije na Ukrajinu, za koji je Moskva rekla da ima za cilj da spreči puzajuću ekspanziju NATO-a u Ukrajinu i poremeti planove Kijeva da upotrebi silu protiv otcepljenih regiona Donjecka i Luganska. Ruske izjave bile su „izgovor“ za neopravdani čin agresije i pokušaj osvajanja, tvrdi Bolton.
„Mislim da ono što [ruski predsednik Vladimir Putin] radi predstavlja sprovođenje u delo reči koje jeizrekao 2005. o preokretu raspada Sovjetskog Saveza“.
Nije bilo jasno na koju izjavu Bolton misli. Ruski lider Vladimir Putin je 2005. godine slavno nazvao kolaps komunističke supersile „najvećom geopolitičkom katastrofom 20. veka“ u smislu da je donela ekonomsku devastaciju i ljudsku bedu milionima njenih građana. Putin je više puta iskazao stav da ne vidi način da se obnovi SSSR.
Upoređujući neprijateljstva u Iraku i Ukrajini, Bolton je negirao da je broj žrtava koje je Rusija nanela civilima manji. Naprotiv, „u Ukrajini ima znatno veće civilnih žrtva“, naveo je on.
U oba sukoba, ukupan broj civilnih žrtava nije u potpunosti poznat i jasan. Baza podataka o broju mrtvih u Iraku navodi da je broj civila direktno ubijenih od strane koalicionih snaga predvođenih SAD u najsmrtonosnije prve četiri nedelje operacije 2003. iznosio najmanje 6842. UN su prijavile 726 smrtnih slučajeva civila u Ukrajini između 24. februara i 15. marta, ne pripisujući žrtve nijednoj zaraćenoj strani.
Bolton je odbacio ideju da ruska vojska ne koristi maksimalnu silu u Ukrajini i time pokušava da spreči nepotrebne žrtve.
„Ruski stil ratovanja je šokantan za ostatak sveta“, rekao je Bolton. „Ovo je veoma brutalan oblik ratovanja i u najmanju ruku neće postići ciljeve Rusije“. Tempo ofanzive i velike ruske žrtve za koje tvrdi Ukrajina dokaz su „nesposobnosti njenih vojnih i obaveštajnih službi“, rekao je on.
Bivši zvaničnik je potpuno odbio da prizna izvještavanje u časopisu TIME o problemima Ukrajine sa ekstremno desničarskim grupama i njihovoj ulozi u podsticanju i pomaganju radikalnih istomišljenika širom svijeta.
„Da sam mislio da je to istina, to bi bilo zabrinjavajuće“, rekao je Bolton o izveštaju. „Ako imate ove informacije i možete da ih potvrdite, onda mislim da ih morate predstaviti i ljudi mogu sami da odluče“. Ali čak i da je to istina, dodao je on, to nema „nikakve veze sa ruskom invazijom Ukrajine“.
SAD su, sa druge strane, imale opravdanje za svoju vojnu operaciju u Siriji jer su „teroristi podržani od Irana, uz podršku vlade Sirije pretili da stvore islamsku državu koja bi ugrozila Zapad u celini“, rekao je on.
Teroristička grupa Islamska država (IS, ranije ISIS) postala je istaknuta u Iraku pre nego što je preuzela velike delove sirijske teritorije, postavši glavna pretnja regionu i globalni magnet za radikalne islamiste. To je bila velika pretnja sirijskoj vladi, kao i rivalske džihadističke grupe.
SAD zadržavaju vojno prisustvo u Siriji sa navedenim ciljem sprečavanja ponovnog oživljavanja ID, ali njihova šira politika prema zemlji ima za cilj da spreči Damask da obnovi delove zemlje pod svojom kontrolom i reintegriše one koji to nisu. Severoistočne delove Sirije kontrolišu pretežno kurdske milicije koje podržavaju SAD.
