U blizini male luke Estelenks na severoistoku Majorke (Balearska ostrva, Španija), šljunkovita plaža se nalazi u podnožju impresivne skarpe koja preti odronu stena. Ostaci biljaka, rakova, insekata i riba otkriveni su u sivo-plavim slojevima stena nastalim od sedimenata taloženih pre 247 miliona godina. Fosili u ovim stenama su od velikog interesovanja jer nude prozor u vreme kada se planeta oporavljala od najvećeg masovnog izumiranja.
Pre nekoliko godina, istraživač sa Majorke Žozep Huarez napravio je iznenađujuće otkriće tokom paleontološkog istraživanja u toj oblasti – kompletnu larvu insekata koja je ostavila blagi otisak organskih ostataka na dve strane koje su ostale izložene kada se stena podelila na pola. Detaljno proučavanje fosila je moralo da sačeka, ali je eventualno ispitivanje moćnim mikroskopom otkrilo da je reč o jedinstvenom otkriću.
Larva, veoma dobro očuvana, pripada grupi insekata koje svi poznajemo, dvokrilci – to jest, prave muve, komarci, mušice i komarci. Iako je na hiljade fosilnih dvokrilaca pronađeno širom sveta, kako u tankim slojevima stena tako i u ćilibaru, ovaj primerak, star 247 miliona godina (rani srednji trijas) — stariji od najranijih dinosaurusa — je najstariji dvokrilac ikada pronađen. Ovaj rekord su ranije držali fosili pronađeni u Francuskoj, oko milion ili dva miliona godina mlađi od onih iz Estelenksa.
Enrike Penalver, iz Španskog nacionalnog istraživačkog saveta (CSIC) pri Španskom geološkom zavodu (CN-IGME), i prvi autor nedavne studije o novom fosilu objavljenom u Papers in Palaeontologi, kaže: „Dok sam ga pregledavao pod mikroskop, stavio sam kap alkohola na njega da povećam kontrast struktura, i mogao sam sa strahopoštovanjem da svedočim kako je fosil sačuvao i spoljašnju i unutrašnju strukturu glave, neke delove digestivnog sistema i, što je najvažnije, spoljašnji otvori za njegov respiratorni sistem, ili spiracles.“
Rafel Matamales-Andreu, paleontolog iz Balearskog muzeja prirodnih nauka (FJBS-MBCN) i još jedan autor studije, posvetio je nekoliko godina otkrivanju životne sredine ovog regiona tokom trijaskog perioda i promena koje je pretrpeo milionima godina. . „Ako bismo mogli da posetimo region na početku trijasa, videli bismo velike reke i poplavne ravnice pod klimom sličnom onoj u tropskoj Africi danas, gde se smenjuju sušne i kišne sezone“, ističe on.
Ova larva se hranila organskom materijom iz tla „samo“ nekoliko miliona godina nakon verovatno najdramatičnijeg masovnog izumiranja u istoriji života na Zemlji, koje je izbrisalo više od 80% vrsta i dovelo do kraja Palaeozoic Era. „Uspeli smo da pogledamo neke od adaptacija prvih dvokrilaca na postapokaliptično okruženje na početku trijasa, na primer, sistem disanja koji se i danas nalazi u različitim grupama insekata,“ primećuje Rikardo Perez-de la Fuente, iz Prirodnjačkog muzeja Univerziteta Oksford i takođe autor studije.
Autori su opisali novi rod i vrste povezane sa modernim prozorskim ili drvenim komarcima po imenu Protoanisolarva juarezi, ili „Juarezova predka anizopodoidna larva“, u čast njenog otkrića. Ovaj dragoceni fosil se trenutno kondicionira na Katalonskom institutu za paleontologiju Mikel Krusafont za trajno čuvanje na Majorci.
