Tim Univerziteta u Kaliforniji u Irvineu otkriva jasnu vezu između klimatskih promena izazvanih ljudima i višegodišnje suše koja trenutno zahvata južni Madagaskar. Njihova studija se pojavljuje u npj Climate and Atmospheric Science.
„Koristeći posmatranja sa daljine i klimatske modele, mogli smo da vidimo dokaze da klimatske promene utiču na hidrološki ciklus u južnom Madagaskaru i verovatno će imati velike implikacije na ljude koji tamo žive i kako uzgajaju hranu“, rekla je Angela Rigden. , docent za nauku o Zemljinom sistemu na UC Irvine i glavni autor studije. „Njihova kišna sezona je sve kraća, sa odloženim početkom tih sezona.
Ono što je pomoglo Rigdenovom timu da uspostavi vezu između suše i klimatskih promena je višegodišnji satelitski zapis zelenila vegetacije koji pokazuje promene u južnom Madagaskaru koje ukazuju na promene u dostupnosti vode. „Uzeli smo satelitske podatke o biljkama i povezali ih sa količinom vode koja je dostupna u zemljištu“, rekla je ona.
Tim je zatim uporedio promenu u prozoru kišne sezone sa onim što bi neki klimatski modeli izveštavali da bi se desilo u odsustvu klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom, i tada su primetili da se prozor kišne sezone sužava. „To je otisak klimatskih promena, promena sezonalnosti“, rekao je Rigden.
Još jedan ključ bio je višegodišnji karakter satelitskog zapisa, koji se proteže do ranih 1980-ih. Ovako dugi zapisi posmatranja, posebno za manje razvijena i siromašna mesta poput južnog Madagaskara, dostupni su samo sa satelita.
„Konačno imamo dovoljno dugu evidenciju da možemo da vidimo promene koje se mogu pripisati klimatskim promenama“, rekao je Rigden. „I postoji jasan dogovor između ovih zapažanja i klimatskih modela koji ukazuju na promene u sezonalnosti.“
Kristofer Golden, vanredni profesor ishrane i planetarnog zdravlja na Univerzitetu Harvard T.H. Chan School of Public Health i koautor studije, radi na terenu na Madagaskaru poslednjih 25 godina. On je objasnio kako je južni Madagaskar aridni deo sveta čak i bez sušnih uslova, i da su lokalni ljudi bili svedoci promena u obrascima padavina tokom decenija.
Kolege iz Catholic Relief Services i Misije USAID-a na Madagaskaru, koji su ključni akteri u studiji, upozorili su Golden na probleme sa kojima se zemlja suočava. Za Rigden, put do studije došao je nakon što su Ujedinjene nacije objavile da je južni Madagaskar bio u stanju gladi kao rezultat klimatskih promena 2021. Želela je da vidi šta bi satelitski podaci mogli da otkriju o situaciji.
„Naša studija pokazuje da je ovaj fenomen u potpunosti vođen klimatskim promenama“, rekao je Golden, koji je dodao da će studija pomoći naučnicima da daju pouzdanije preporuke kreatorima politike koji donose odluke o tome gde da pošalju pomoć u svetu. „Slika je da će se ovo ponavljati u budućnosti“, rekao je Golden, što je informacija koja može pomoći zvaničnicima da opravdaju finansiranje pomoći.
Ako stanovništvo zna da događaji kao što su suše nisu anomalije već deo nove normalnosti, mogu se bolje pripremiti za budućnost. „Možemo smisliti strategije za prilagođavanje“, rekao je Rigden.
