Desetine polomljenih komada grnčarije stare između 2.000 i 3.000 godina otkopano je na vetrovitom ostrvu na Velikom koraljnom grebenu – najstarijoj grnčariji ikada otkrivenoj u Australiji.
Ostaci, koje su tradicionalni vlasnici i arheolozi pronašli manje od metar ispod površine, označavaju milenijumsku praksu ljudi iz prvih naroda koji su pravili keramiku na Jiigurru (ostrvu Guštera).
Napravljena od gline i peska lokalnog porekla, grnčarija je pečena hiljadama godina pre nego što su britanski kolonisti napali Australiju 1788. godine, u vreme kada su i druge ostrvske zajednice u regionu takođe proizvodile keramiku.
„Ova otkrića ne samo da otvaraju novo poglavlje u australijskoj, melanezijskoj i pacifičkoj arheologiji, već i izazivaju kolonijalne stereotipe naglašavajući složenost i inovativnost zajednica Aboridžina“, kaže stariji autor Ian McNiven, arheolog sa Univerziteta Monash u Australiji.
Radeći više od dve godine na suncu, prekrivenom solju, morskim sprejom i znojem, tim istraživača i članova aboridžinske zajednice Dingaal i Ngurrumungu neprestano je iskopavao školjku duboku oko 2,4 metra kako bi pronašli delove grnčarije među ostacima školjki, kostiju riba i kornjača i ugljenisanim biljnim materijalima.
Slomljeni komadi grnčarije, inače poznati kao krhotine, pronađeni su na Jiigurru i ranije, davne 2006. godine, u laguni međuplime. Ali arheolozi nisu znali koliko su stari niti ko ih je napravio. Svakodnevne plime su erodirale krhotine, a datiranje je bilo neubedljivo, ostavljajući istraživače ništa više od primamljivog osećaja da bi se grnčarija lokalno napravljena jednog dana mogla naći na Jiigurru.
Mekniven i tim su nastavili da kopaju, ne uspevajući da pronađu nikakve druge znake grnčarije u drugoj obližnjoj školjki koja datira pre 4.000 godina.
Tada im se 2017. sreća promenila. Student arheologije iz tima pronašao je prvi komad grnčarije, samo 40 centimetara ispod površine.
„Sećam se da smo Ijan i ja gledali jedan drugog preko jame u čudu“, rekao je za ScienceAlert arheolog sa Univerziteta Džejms Kuk Šon Ulm.
„Zaustavili smo iskopavanje i veoma pažljivo dokumentovali nalaz. Bilo je dubokih diskusija dugo u noć o tome šta bi nalaz mogao da znači i kako treba da napredujemo u iskopavanju odavde.“
Radiokarbonsko datiranje otkrilo je da su najdublji slojevi iskopane sredine deponovani pre nekih 6.510 do 5.790 godina, što je Jiigurru činilo najranijim priobalnim ostrvom okupiranim na severnom Velikom koraljnom grebenu.
Zauzetost lokacije dramatično se povećala pre oko 3.000 godina, otkrili su istraživači, kada su morske školjke počele da se gomilaju i najranija keramika pronađena u sredini pala je na svoje poslednje počivalište.
Još oko hiljadu godina, do pre oko 2.000 godina, keramiku su pravili, koristili i odbacivali lokalni ljudi, sugeriše datiranje tima. Ovo čini Jiigurru keramiku najstarijom grnčarijom ikada otkrivenom u Australiji.
Oni su nekoliko stotina godina stariji od dve desetine ulomaka grnčarije otkrivenih na ostrvu severnije u moreuzu Tores, između vrha australijskog kopna, Kejp Jorka i Papue Nove Gvineje, koje su MekNiven i kolege opisali 2006.
Keramika Jiigurru je takođe bila lokalno napravljena. Analize su otkrile da su krhotine napravljene od gline i sadrže kvarc, krečnjački pesak i feldspat sličan pesku na plaži uzorkovanom na ostrvu. Istraživači su takođe utvrdili da su fragmenti iz malih posuda tankih zidova za koje je manja verovatnoća da će puknuti od debljih lonaca i lakši za transport.
„Mislimo da su preci savremenih tradicionalnih vlasnika [Džigurua] bili angažovani u veoma rasprostranjenom trgovinskom sistemu“ koji je uključivao kulturnu razmenu sa zajednicama grnčarije u Papui Novoj Gvineji“, kaže Ulm.
Ljudi iz Jiigurrua bili su pomorci koji su „znali kako da prave grnčariju i pravili je lokalno“, objašnjava Ulm, verovatno razmenjujući tehnološko znanje, robu i ideje sa drugim ostrvskim zajednicama.
To znanje o pravljenju grnčarije je od tada izgubljeno, a zajednice su raseljene i fragmentirane britanskom kolonizacijom.
Ali pronalaženje ove stručno napravljene keramike pečene pre hiljadama godina moglo bi pomoći lokalnim zajednicama da revitalizuju praksu i zaštite Jiigurru u budućnosti, pružanjem opipljivih dokaza o njihovoj okupaciji ostrva inače zabeleženih u usmenim istorijama.
Ovo iskopavanje je bilo prvi put da su lokalni starosedeoci Jiigurrua sarađivali sa arheolozima na ponovnom povezivanju sa istorijom koja je ugrađena u zemlje njihovih predaka.
„Svako znanje koje steknemo pomaže nam da ispričamo priču o zemlji“, rekao je starešina Ngurrumungu Brajan Kobus u izjavi. „Ovakvi istraživački projekti pomažu nam svima da bolje razumemo zemlju i pomažu nam da razumemo kako da se brinemo o zemlji.“
