Veštačka inteligencija (AI) može da se obuči da vidi detalje na slikama koji izmiču ljudskom oku. Sada je AI neuronska mreža identifikovala nešto neobično u vezi sa licem na Rafaelovoj slici: to zapravo nije naslikao Rafael.
Lice u pitanju pripada Svetom Josifu, koje se vidi u gornjem levom uglu slike poznate kao Madona della Rosa (ili Madona od ruže).
Naučnici su u stvari dugo raspravljali da li je slika Rafaelov original ili ne. Iako su potrebni različiti dokazi da bi se zaključilo poreklo umetničkog dela, novi metod analize zasnovan na algoritmu veštačke inteligencije stao je na stranu onih koji misle da je bar neki potez bio u rukama drugog umetnika.
Istraživači iz Velike Britanije i SAD razvili su prilagođeni algoritam analize zasnovan na radovima za koje znamo da su rezultat rada italijanskog majstora.
„Koristeći duboku analizu karakteristika, koristili smo slike autentičnih Rafaelovih slika da obučimo računar da prepoznaje njegov stil do veoma detaljnog stepena, od poteza četkicom, palete boja, senčenja i svakog aspekta rada“, kaže matematičar i informatičar Hasan Ugail sa Univerziteta Bredford u Velikoj Britaniji.
„Kompjuter vidi daleko dublje od ljudskog oka, do mikroskopskog nivoa.“
Procesi mašinskog učenja obično treba da budu obučeni na ogromnom broju primera, nešto što nije uvek dostupno kada je u pitanju životno delo jedinog umetnika. U ovom slučaju, tim je modifikovao unapred obučenu arhitekturu koju je razvio Microscoft pod nazivom ResNet50, zajedno sa tradicionalnom tehnikom mašinskog učenja pod nazivom Support Vector Machine.
Ranije se pokazalo da metoda ima nivo tačnosti od 98 procenata kada je reč o identifikaciji Rafaelovih slika. Obično je obučen na celim slikama, ali ovde je tim takođe tražio da pogleda pojedinačna lica.
Dok se Bogorodica, Dete i Sveti Jovan pojavljuju kao stvoreni iz Rafailove ruke, to nije slučaj Svetog Josifa. Istraživači primećuju da se u prethodnim debatama o autentičnosti slike smatralo da je lice svetog Josifa manje dobro urađeno od ostalih u kadru.
„Kada smo testirali della Rosa u celini, rezultati nisu bili konačni“, kaže Ugail.
„Dakle, onda smo testirali pojedinačne delove i dok je ostatak slike potvrđen kao Rafael, Džozefovo lice se pokazalo kao najverovatnije ne Rafael.“
Đulio Romano, jedan od Rafaelovih učenika, možda je bio odgovoran za četvrto lice, ali to nikako nije sigurno. To je još jedan primer moderne tehnologije koja otkriva tajne klasičnih slika – ovog puta sa veštačkom inteligencijom.
Bogorodica dela Rosa je naslikana na platnu od 1518. do 1520. godine, smatraju stručnjaci. Sredinom 1800-ih umetnički kritičari su počeli da sumnjaju da Rafael možda nije naslikao sva umetnička dela.
Sada su se te sumnje gotovo sigurno pokazale tačnima, iako istraživački tim koji stoji iza studije želi da naglasi da će ova veštačka inteligencija u budućnosti pomagati stručnjacima za umetnost, umesto da ih zamenjuje.
„Ovo nije slučaj da veštačka inteligencija oduzima poslove ljudima“, kaže Ugail. „Proces autentifikacije umetničkog dela podrazumeva sagledavanje mnogih aspekata, od njegovog porekla, pigmenata, stanja dela i tako dalje.
„Ova vrsta softvera se može koristiti kao jedan alat za pomoć u procesu.“
