Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u ponedeljak uveče objavio snimak sebe u svojoj kancelariji u Kijevu, prvi put kada je tamo viđen od početka invazije 24. februara.
U devetominutnom govoru, iza svog stola, u Predsedničkoj palati, Zelenski je rekao da „ukrajinska vojska drži svoje pozicije“. On je dodao da ostaje u Kijevu i da se „ne plaši nikoga“.
Kancelarija predsednika Ukrajine objavila je transkript njegovog celog govora. Možete ga pročitati ispod:
Ponedeljak. Veče. Znate, rekli smo: ponedeljak je težak dan. U zemlji je rat. Dakle, svaki dan je ponedeljak.
A sada smo navikli da je svaki dan i svaka noć takvi.
Danas je 12. 12. veče naše borbe. Naša odbrana.
Svi smo na terenu, svi radimo.
Svako je tamo gde treba da bude. Ja sam u Kijevu. Moj tim je sa mnom. Teritorijalna odbrana je na terenu. Vojnici su na položajima. Naši heroji! Lekari, spasioci, transporteri, diplomate, novinari…
Svi. Svi smo u ratu. Svi doprinosimo našoj pobedi, koja će svakako biti ostvarena. Silom oružja i naše vojske. Silom reči i naše diplomatije. Silom duha, koju imaju i prvi, i drugi i svako od nas.
Pogledajte našu zemlju danas.
Čaplinka, Melitopolj, Tokmak, Novotroitske i Herson. Starobilsk. Svuda su se ljudi branili, iako tamo nemaju oružje. Ali ovo su naši ljudi i zato imaju oružje.
Imaju hrabrosti. Dostojanstvo. I otuda mogućnost da izađeš i kažeš: tu sam, moje je i ne dam ga. Moj grad. Moja zajednica. Moja Ukrajina.
Svaki Ukrajinac i Ukrajinka koji su juče, danas i sutra protestovali protiv osvajača su heroji.
Zajedno s vama vičemo na osvajače. Sa vama stojimo na trgovima i ulicama. Ne plašimo se sa vama kada osvajači otvaraju vatru i pokušavaju da sve oteraju.
TI ne odustaješ.
MI ne odustajemo.
A onaj ko je ponavljao: „Mi smo jedan narod“ – sigurno nije očekivao tako moćnu reakciju.
Na jugu naše zemlje se razvio takav nacionalni pokret, tako moćna manifestacija ukrajinskosti kakvu nikada nismo videli na tamošnjim ulicama i trgovima. A za Rusiju je to kao noćna mora.
Zaboravili su da se mi ne plašimo vagona i pendreka. Ne plašimo se tenkova i mitraljeza. Kada je glavna stvar na našoj strani, istina. Kako je sada.
Mariupolj i Harkov, Černihiv i Sumi. Odesa i Kijev. Mikolaiv. Žitomir i Korosten. Ovruch. I mnogi drugi gradovi.
Znamo da mržnja koju je neprijatelj uneo u naše gradove granatiranjem i bombardovanjem tu neće ostati. Od toga neće biti ni traga. Mržnja se ne tiče nas. Dakle, neprijatelju neće biti ni traga. Sve ćemo obnoviti. Učinićemo da naše gradove koje je uništio osvajač učinimo boljim od bilo kog grada u Rusiji.
Enerhodar. Chornobil. I druga mesta gde varvari jednostavno ne razumeju ŠTA žele da uhvate. ŠTA žele da kontrolišu. Vaš rad, vaš naporan rad na kritičnim objektima je pravi podvig. I mi to vidimo. Iskreno smo zahvalni na tome.
Ukrajinska vojska drži položaje. Dobro urađeno! Neprijatelju nanosi izuzetno bolne gubitke. Brani se. Kontra napada. Ako je potrebno – može se osvetiti. Neophodno. Za svako zlo. Za svaku raketu i bombu. Za svaki uništeni civilni objekat.
Danas su u Makarivu u Kijevskoj oblasti pucali na fabriku hleba. Za šta? Stara fabrika hleba! Razmislite o tome – da pucate na fabriku hleba. Ko bi trebao biti da to uradiš?
Ili da uništi još jednu crkvu – u Žitomirskoj oblasti. Crkva Rođenja Presvete Bogorodice podignuta 1862. godine.
Ovo NISU ljudi.
Postojao je dogovor o humanitarnim koridorima.
Da li to radi? Umesto njih radili su ruski tenkovi. Ruski „Grads“. ruski rudnici. Čak su minirali i put, koji je dogovoren za prevoz hrane i lekova za ljude i decu u Mariupolju.
Uništavaju čak i autobuse koji moraju da odvoze ljude. Ali … Istovremeno otvaraju mali koridor ka okupiranoj teritoriji. Za nekoliko desetina ljudi. Ne toliko Rusiji, koliko propagandistima. Direktno na njihove TV kamere. Kao, to je onaj koji spasava. Samo cinizam. Samo propaganda. Ništa više. Nema humanitarnog smisla.
Danas je u Belorusiji održana treća runda pregovora. Rekao bih – treći i poslednji. Ali mi smo realisti. pa ćemo razgovarati. Insistiraćemo na pregovorima dok ne nađemo način da svom narodu kažemo: tako ćemo doći do mira.
Tačno u mir.
Moramo shvatiti da svaki dan borbe, svaki dan otpora stvara bolje uslove za nas. Snažna pozicija koja garantuje našu budućnost. U miru. Posle ovog rata.
Osim mrtvih ljudi i porušenih gradova, ratno lišće uništilo je i težnje koje su se nekada činile veoma bitnim, a sada… Vi ih ni ne pominjete.
Pre skoro tri godine, čim su održani izbori, ušli smo u ovu zgradu, u ovu kancelariju, i odmah počeli da planiramo svoj potez.
Sanjao sam da se preselim sa Bankove. Zajedno sa vladom i parlamentom. Da rasteretimo centar Kijeva i uopšte – da se preselimo u modernu, transparentnu kancelariju – kako i dolikuje progresivnoj demokratskoj evropskoj zemlji.
Sad ću reći jedno: ostajem ovde.
Ostajem u Kijevu.
Na Bankovoj ulici.
ne krijem se.
I ne bojim se nikoga.
Koliko je potrebno za pobedu u ovom našem Otadžbinskom ratu.
Danas sam potpisao ukaz o uručenju državnih nagrada Ukrajine 96 ukrajinskih heroja – naše vojske.
Uključujući…
Orden Bogdana Hmjelnickog drugog stepena dodeljuje se:
Major Oleksandr Oleksandrovič Sak. Komandant mehanizovanog bataljona koji je ušao u borbu sa bataljonskom taktičkom grupom neprijatelja i pobedio zahvaljujući racionalnom pristupu borbi i nestandardnoj taktici.
Kapetan Rostislav Oleksandrovič Silivakin. Komandant mehanizovanog bataljona, koji se uspešno borio sa nadmoćnim snagama neprijatelja, oslobađajući ukrajinske gradove i sela u Sumskoj oblasti.
Orden Bogdana Hmeljnickog trećeg stepena dodeljuje se:
Potporučnik Ihor Sergejovič Lozovij. Delujući kao deo grupe, zaustavio je kolonu neprijateljskih vozila od oko 150 jedinica, koja se kretala u pravcu Žitomir-Kijev. Uništeno.
poručnik Vitalij Viktorovič Poturemec. U bici je pokazao izuzetnu hrabrost i staloženost, uništivši kolonu neprijateljske tehnike u blizini grada Kijeva. Bio je ranjen.
Ordenom „Za hrabrost“ trećeg stepena dodeljuju se:
Glavni vodnik, komandant automobilskog voda Valentin Viktorovič Bariliuk. Zahvaljujući njegovim hrabrim akcijama i ličnoj odlučnosti, tenkovska jedinica je na vreme dobila gorivo i izašla iz okruženja, uništavajući neprijatelja na putu.
Svih 96 naših heroja je kao ova petorica!
Naša zahvalnost celoj vojsci.
Naša zahvalnost Oružanim snagama Ukrajine!
Naša zahvalnost je bezgranična.
Slava Ukrajini!
