Nedavna studija je objavila da sildenafil, koji se prodaje pod brendom Viagra, i drugi lekovi iz iste grupe koji se nazivaju inhibitori fosfodiesteraze tipa-5 mogu smanjiti rizik od Alchajmerove bolesti. Ali druga istraživanja nisu našla nikakav efekat.
Zašto slika nije jasna? I šta se može zaključiti o tome da li lekovi kao što je sildenafil smanjuju rizik od Alchajmerove bolesti ako dostupna istraživanja imaju kontradiktorne nalaze?
Demencija je opisana kao globalna pandemija. 2022. je to bio najveći uzrok smrti u Engleskoj i Velsu.
Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije, a trenutni tretman je inhibitorima acetilholinesteraze kao što su donepezil (prodaje se kao aricept) i memantin. Ovi lekovi mogu ublažiti simptome Alchajmerove bolesti, ali nemaju uticaja na osnovni proces bolesti.
Trenutno se razvija 28 tretmana koji potencijalno mogu modifikovati bolest, a jedan, lekanemab, nedavno je licenciran u SAD, Kini i Japanu. Međutim, lekanemab — i srodni lek donanemab, koji će verovatno uskoro biti dostupan — imaju ograničen efekat i jednostavno usporavaju bilo kakvo opadanje simptoma.
Takođe postoje ključne zabrinutosti za bezbednost ovih lekova u vezi sa krvarenjem i oticanjem mozga. Stoga postoji hitna potreba za novim tretmanima koji su i efikasni i sigurni.
Alternativa dugom i skupom procesu otkrivanja novih lekova je prenamena lekova. Ovo je kada se postojeći lekovi ili lekovi koriste za alternativna medicinska stanja.
Najnovija studija u Velikoj Britaniji o vezi između inhibitora fosfodiesteraze tipa 5 (avanafil, sildenafil, tadalafil i vardenafil) i Alchajmerove bolesti pokazala je da su oni povezani sa smanjenjem rizika od dijagnoze Alchajmerove bolesti za 18%. Ali dve ranije opservacione američke studije su pokazale različite rezultate.
Jedna od ovih studija nije pronašla vezu između upotrebe inhibitora fosfodiesteraze tipa 5 i razvoja Alchajmerove bolesti. Druga otkrivena upotreba sildenafila bila je povezana sa 69% smanjenim rizikom od bolesti, što je znatno više od poslednjeg nalaza od 18%.
Zašto onda varijabilnost u rezultatima? Odgovor bi mogao biti u načinu na koji su osmišljene različite studije.
Sve su to bile opservacione studije koje su uključivale praćenje velikog broja pacijenata tokom vremena kako bi se videlo da li su razvili Alchajmerovu bolest i da li su uzimali lekove. Međutim, tri studije su koristile različite baze podataka: osiguranje u SAD, potraživanja američke Medicare naknade za uslugu i evidenciju primarne zdravstvene zaštite u Velikoj Britaniji.
Studije opservacije su obično osmišljene tako da uzmu u obzir druge faktore koji mogu uticati na rezultate. Na primer, razlog zašto je nekome prepisan lek može uticati na verovatnoću da se događaj koji nadgledate zaista desi.
Stoga, studije treba da kontrolišu pristrasnosti i zbunjujuće varijable. To su faktori koji su odvojeno povezani i sa lekom i sa ishodom. Oni bi mogli da objasne zašto se čini da postoji povezanost između leka i ishoda kada, u stvari, nema veze.
Na primer, dečiji IK je povezan sa visinom. Ali zbunjujuća varijabla je starost: kako deca odrastaju, postaju i viša i sjajnija.
Sve studije koje istražuju vezu između inhibitora fosfodiesteraze tipa 5 i Alchajmerove bolesti koristile su napredne tehnike kako bi pokušale da kontrolišu potencijalni uticaj zbunjujućih varijabli. Ali mogli su da koriste samo ono što je zabeleženo u skupu podataka.
Na primer, sa studijom Medicare, bilo je moguće kontrolisati potencijalne znake slabosti i simptoma ponašanja, dok se u studiji u Velikoj Britaniji moglo kontrolisati socioekonomski status, upotreba alkohola, krvni pritisak i indeks telesne mase.
Problem sa opservacionim studijama je što pretpostavljaju da su učesnici uzimali lekove kako je propisano, što možda nije tačno. Studije u Sjedinjenim Državama mogle su barem da potvrde da je lek uzet u apoteci, dok ovaj korak nije bio poznat u studiji u Velikoj Britaniji.
Drugo pitanje je što lekovi možda nisu uvek zabeleženi u ovim bazama podataka; na primer, privatni recepti za sildenafil u UK možda nisu uključeni u podatke. Takođe, dijagnoza demencije možda neće biti tačno zabeležena u elektronskim bazama podataka.
Postoje i drugi razlozi za različite rezultate studija. Istraživači su odabrali određene populacije i uporedili lekove kako bi im pomogli da razumeju da li je bilo kakav efekat na rizik od Alchajmerove bolesti povezan sa lekom ili zbunjujućom varijablom.
Doza inhibitora fosfodiesteraze tipa 5 varira u zavisnosti od toga šta se leči. Američka studija iz 2022. uključivala je samo muškarce i žene sa plućnom hipertenzijom. Studija u Velikoj Britaniji je uključivala samo muškarce sa erektilnom disfunkcijom, dok su SAD 2021. uključivale oba pola i oba stanja. Pošto je doza različita za različita stanja, ne možemo da uporedimo dozu u svim studijama.
Postoje i drugi faktori koji takođe mogu pomoći da se objasni razlika u nalazima između studija.
Prvo, ispitivani lek nije bio isti kod sva tri. U američkoj studiji iz 2021. godine, svi učesnici su primali sildenafil, dok je u studiji u Velikoj Britaniji i studiji iz 2022. godine, oko 25% primalo druge inhibitore fosfodiesteraze tipa 5.
Drugo, trajanje praćenja studije je variralo. Ovo je važan faktor koji treba uzeti u obzir jer Alchajmeru može biti potrebno vreme da se razvije. Na primer, bolest se uglavnom dijagnostikuje kod starijih od 65 godina, tako da ako je učesnik imao samo 40 godina na ulasku u studiju, malo je verovatno da će imati dijagnozu tokom svog vremenskog perioda, čak i kada prate ljude duže vreme.
Potreban nam je novi tretman za Alchajmerovu bolest. Opservacione studije mogu da identifikuju moguće veze između lekova i ishoda, a najnovija studija dodaje dokaze da lekovi kao što je sildenafil mogu zaštititi od Alchajmerove bolesti. Ali za jasne dokaze da su sildenafil i srodni lekovi efikasni u smanjenju rizika od demencije, potrebna su klinička ispitivanja.
