Selaković: Cilj NATO agresije bio i ostao da se Srbiji otme KiM

Selaković: Cilj NATO agresije bio i ostao da se Srbiji otme KiM

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković izjavio je danas da je jedini cilj NATO agresije 1999. godine bio i ostao da se Srbiji otme Kosovo i Metohija.

„Ta agresija je počela u oružanom obliku 24. marta 1999. godine. I daću sebi za pravo da kažem, mišljenja sam da ta agresija traje do dana današnjeg, jer je cilj te agresije bio i ostao da se Srbiji otme KiM“, rekao je Selaković na komemorativnom skupu povodom 25. godišnjice od stradanja civila u NATO bombardovanju putničkog voza na železničkom mostu u Grdelici.

On je istakao da je to razlog zašto je 19 najmoćnijih zemalja toga vremena u svetu napalo jednu neuporedivo manju, vojnički slabiju, a po broju ljudi malobrojniju državu, bez odluke Saveta bezbednosti UN i time izvršilo čin agresije na jednu suverenu, slobodnu i nezavisnu zemlju, prenosi Tanjug.

Selaković je naveo da je agresija stala u junu 1999., ali da je usledilo etničko čišćenje naše južne pokrajine koje je počelo, kako je rekao, dolazskom međunarodnih mirovnih snaga.

Kako je rekao, malo jače od godinu dana od kako su tu nedužni ljudi stradali, desile su se i neke političke stvari i događaji u Beogradu, posle kojih, kako smatra, ono što je bio narativ zločinaca koji su te ljude pobili, počinje da se pojavljuje i u narativu našeg tadašnjeg državnog rukovodstva.

„Od 2000. godine, pa do 2012. ili tačnije 2014. godine, nije smelo da se kaže da je nad našim narodom i državom izvršena agresija. Prvi put su stradali ljudi, baš oni koji su stradali ovde, u vozu na ovom mostu nazvani kolateralnom štetom, posle tog zločina“, poručio je Selaković.

Kako je rekao, neprijatelj je mislio da će u roku tri do četiri dana u potpunosti uništiti našu vojsku, naročito na području treće armijske oblasti, pogotovo na našem KiM.

„Da će nas uništiti, osramotiti, baciti na kolena i naterati na sramnu kapitulaciju. Kako je vreme odmicalo i kako je prošao taj treći, četvrti i peti dan, videvši sa kakvim su se otporom i vojske i naroda i države suočili, agresori su u potpunosti počeli da gube svoj um. I tada krenuli da raketiraju, da gađaju civilne, čisto civilne ciljeve i objekte“, konstatovao je Selaković.

Naglasio je da je jedan od takvih objekata bio železnički, ali i drumski most na ulazu u Grdeličku klisuru.

„Ono što ovo mesto izdvaja u odnosu na sva druga jeste činjenica da nije raketiran most, već je raketiran putnički voz, pun putnika, putnika različitih starosnih dobi. Putnika različitih zanimanja, putnika različitih životnih priča, ali jednakih u jednom. Svi do jednog pripadnici našeg mnogostradalnog srpskog naroda“, poručio je ministar.

On je posebno istakao da su nedužni ljudi, civili, stradali na drugi dan Vaskrsa tog 12. aprila 1999. godine.

„Stradali su od istih onih koji su svega 55 godina pre toga gađali Leskovac na Vaskrs i Beograd i Nikšić i Podgoricu i na svojim bombama pisali srećan vam Vaskrs. Isti ti su se, dakle, vratili nedaleko od svog mesta zločina posle više od pola veka i na ovaj voz izručili bombu“, rekao je Selaković, prenosi Tanjug.

U napadu na putnički voz u Grdeličkoj klisuri, 12. aprila 1999. godine, drugog dana pravoslavnog Vaskrsa, avion NATO pakta ispalio je dve rakete i pogodio putnički voz koji je prelazio preko železničkog mosta na Južnoj Moravi u Grdeličkoj klisuri.

Tačan broj poginulih i ranjenih do danas nije sa sigurnošću utvrđen. Pronađeno je devet leševa i još četiri dela ljudskog tela, a mnogi se vode kao nestali.