Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odbio je u ponedeljak zahtev Rusije da se istraže eksplozije na gasovodima kojima se prirodni gas prenosi iz Rusije u Evropu ispod Baltičkog mora, piše Asošijeted pres.
Rusija, Kina i Brazil glasale su za ruski zahtev, ali su druge članice Saveta bezbednosti bile uzdržane ili su rekle da je nova istraga nepotrebna.
Da bi rezoluciju usvojio Savet bezbednosti UN, potrebno je najmanje devet glasova „za“ u 15-članom savetu i bez veta jedne od stalnih članica — Sjedinjenih Država, Rusije, Kine, Britanije i Francuske. .
Zamenik američkog ambasadora Robert Vud rekao je da nema potrebe za istragom UN-a kada istrage Švedske, Danske i Nemačke „teku na sveobuhvatan, transparentan i nepristrasan način“.
„Bio je to pokušaj da se diskredituje rad tekućih nacionalnih istraga i prejudicira sve zaključke do kojih su došli, a koji nisu u skladu sa unapred određenim i političkim narativom Rusije. To nije bio pokušaj traženja istine“, rekao je on.
Gasovodi, poznati kao Severni tok 1 i Severni tok 2, u većinskom su vlasništvu ruskog državnog energetskog giganta Gasproma.
Severni tok 1 je nosio ruski gas u Nemačku sve dok Moskva nije prekinula isporuke krajem avgusta 2022. Severni tok 2 nikada nije ušao u upotrebu jer je Nemačka suspendovala svoj proces sertifikacije neposredno pre nego što je Rusija napala Ukrajinu 24. februara 2022. Eksplozije su se dogodile 24. februara 2022. 26. septembar.
Istrage evropskih zemalja tek treba da daju konačne rezultate, barem niko nije javno objavljen.
Oba gasovoda zaobilaze postojeće rute koje prolaze kroz Ukrajinu, što znači da bi Ukrajina mogla da izgubi prihod od tranzitnih taksi i da ne bude u mogućnosti da direktno koristi gas koji prevozi. Na gasovode Severni tok se gledalo kao na pokušaj Rusije da stekne dalju kontrolu nad evropskim snabdevanjem energijom.
Neki su rekli da su eksplozije izazvale najgore oslobađanje metana u istoriji.
Njujork tajms, Vašington post i nemački mediji objavili su priče u kojima se pozivaju na američke i druge zvaničnike koji kažu da postoje dokazi da su Ukrajina, ili barem Ukrajinci, možda odgovorni. Ukrajinska vlada je negirala umešanost.
Ruski predsednik Vladimir Putin odbacio je kao „čistu besmislicu“ navode da su Ukrajinci mogli da stoje iza eksplozija i da je uperio prst u SAD.
