Parlamentarna skupština Saveta Evrope predlaže vladama zemalja članica da preduzmu niz mera za jačanje zaštite dece izbeglica odvojene od porodica.
To se navodi u rezoluciji usvojenoj nakon zajedničkih debata o tri izveštaja: o humanitarnim posledicama i unutrašnjim i spoljnim raseljenjima zbog agresije Rusije na Ukrajinu, o zaštiti i brizi o deci izbeglicama bez pratnje i o pravdi i bezbednosti za žene, javlja dopisnik Ukrinforma.
Skupština je uznemirena brzim rastom broja dece migranata i izbeglica bez pratnje i dece u Evropi. Države članice su u obavezi da zaštite privatni i porodični život, posebno dece migranata i izbeglica bez pratnje i odvojene dece koja su posebno ugrožena i zahtevaju veću zaštitu, podseća se u rezoluciji.
Glavni razlozi za značajan broj dece koja završavaju samo u Evropi, često bez ikakve identifikacije, sredstava za život ili izdržavanje su siromaštvo, oružani sukobi i klimatska kriza. Poslednjih godina većina dece bez pratnje dolazi iz Avganistana, Sirije i Bangladeša.
Istovremeno, naglašava se da ruska agresija koja je u toku protiv Ukrajine ima drastičnu posledicu masovnog raseljavanja dece migranata i izbeglica, od kojih su mnoga bez pratnje i razdvojene.
„Kao takvi, oni su izuzetno podložni eksploataciji i zlostavljanju i lako postaju žrtve krijumčara i trgovaca ljudima. Od najveće je važnosti i hitno da nadležni organi država članica Saveta Evrope, uključujući i članove parlamenata, budu u potpunosti svesni zakonskih obaveza koje proističu iz međunarodnih i evropskih ugovora u vezi sa zaštitom dece bez pratnje i razdvojenih dece, uključujući alternativno staranje, da obezbede besprekornu zaštitu ove dece i obezbede njihov najbolji interes u svim aspektima“, navodi se u rezoluciji.
PSSE naglašava da sve države članice treba da usvoje zajednički pristup prema kojem se deca migranata i izbeglica bez pratnje i odvojena deca, pre svega, smatraju decom. Ovo podrazumeva da se obezbedi da njihov najbolji interes bude primarna pažnja, bez obzira na njihov migracioni status u dotičnoj zemlji.
U tom kontekstu, države članice moraju osigurati da deca migranti i izbeglice bez pratnje i odvojena deca imaju koristi od:
Štaviše, Skupština podvlači da su države članice zakonski odgovorne za decu migranata i izbeglica bez pratnje i odvojene dece na svojoj teritoriji u skladu sa članom 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima i da bi stoga trebalo da ponude solidne sisteme zaštite dece, koji uključuju jake ko- ordinaciju između nadležnih organa za zaštitu dece i migracija kao i sa drugim organima i relevantnim civilnim društvom.
Skupština smatra da Savet Evrope treba da olakša stvaranje evropske platforme za razmenu znanja, praktičnog znanja i najboljih praksi između svojih država članica u uspešnoj implementaciji alternativnog zbrinjavanja dece migranata i izbeglica bez pratnje i odvojene dece.
Skupština takođe poziva države članice da adekvatno odgovore na potrebe dece migranata i izbeglica bez pratnje i odvojene dece pružajući im pomoć koja čuva jedinstvo porodice i drži ih sa rođacima ili drugim starateljima. U tom cilju, države članice treba da usvoje alternativna rešenja za zbrinjavanje, kao privremene mere, do trenutka kada se deca ponovo spoje sa članovima porodice.
Stoga se pozivaju zemlje članice da:
Skupština ponovo potvrđuje da kada takva reintegracija porodice nije moguća, države članice treba da razviju i implementiraju niz odgovarajuće kvalitetne alternativne nege koja odgovara specifičnim i individualnim potrebama dece migranata i izbeglica bez pratnje i odvojene dece.
Podsećajući na Smernice Ujedinjenih nacija za alternativnu brigu o deci, Skupština poziva države članice da u izuzetnim okolnostima obezbede sledeće modele alternativne brige, uključujući zbrinjavanje u srodstvu, hraniteljstvo, hitna i tranzitna skloništa, obezbeđujući da princip ne- pritvor je zaštićen na bilo koji od ovih modaliteta.
Konačno, države članice će takođe obezbediti usluge, programe i mere koje imaju za cilj da podrže decu migranata i izbeglica bez pratnje i odvojene dece u prelasku iz staranja i kontinuiranu emocionalnu i praktičnu podršku u cilju jačanja njihove autonomije; ovo podrazumeva odgovarajuću pripremu i planiranje pre napuštanja nege, bez obzira da li mlada osoba boravi ili napušta zemlju.
Skupština apeluje, posebno na trenutnu vanrednu situaciju koja pogađa ukrajinsku decu, da postoji stalna potreba da države članice ojačaju koordiniran pristup na evropskom nivou između zemalja prvog dolaska, tranzitnih zemalja i zemalja domaćina kako bi osigurale da deca budu blagovremeno identifikovana , registrovani i ne nestaju, da imaju koristi od svih zaštitnih mehanizama i da su smešteni, kada je to neophodno, u odgovarajuće kvalitetne aranžmane alternativne nege.
