Naučnici sa Univerziteta Penn sproveli su istraživanje koje otkriva da tačnost procene biološke starosti osobe zavisi od vrste tkiva koje se analizira. Studija, objavljena u prestižnom časopisu Cell Reports, pokazuje da testovi koji koriste uzorke krvi daju mnogo preciznije rezultate u odnosu na one koji se oslanjaju na pljuvačku ili oralne briseve. Ovo otkriće ima važne implikacije za medicinska istraživanja i personalizovanu medicinu.
Biološka starost meri se pomoću epigenetskih satova, koji analiziraju specifične hemijske modifikacije DNK, poznate kao metilacija. Ova metoda omogućava procenu stvarnog fiziološkog stanja organizma, koje može odstupati od hronološke starosti osobe. Precizno određivanje biološke starosti važno je za razumevanje rizika od različitih bolesti povezanih sa starenjem, uključujući srčane bolesti, rak i neurodegenerativne poremećaje poput demencije.
Istraživački tim, koji su predvodili doktorand Abner Apslei i profesor Idan Šalev sa Odeljenja za bihejvioralno zdravlje Univerziteta Penn, analizirao je pet različitih tipova tkiva – tri vrste uzoraka krvi i dva tipa oralnog tkiva (pljuvačka i brisevi obraza). Oni su koristili sedam različitih epigenetskih satova kako bi procenili biološku starost 83 ispitanika, starosti između 9 i 70 godina.
Rezultati su pokazali da se procene biološke starosti značajno razlikuju u zavisnosti od vrste tkiva koje se analizira. Kod šest od sedam epigenetskih satova, uzorci krvi davali su doslednije i preciznije rezultate, dok su uzorci pljuvačke i oralnih briseva često značajno odstupali od stvarne biološke starosti ispitanika. U nekim slučajevima, odstupanja su bila i do 30 godina, što ukazuje na veliku nepouzdanost ovih metoda.
„Testirali smo različite vrste uzoraka i otkrili da oralno tkivo dovodi do znatno većih procena biološke starosti nego što je realno,“ objašnjava Apslei. „U nekim slučajevima, procene su bile čak tri decenije više od očekivanih, što ukazuje na ozbiljne probleme sa tačnošću ovih testova.“
Profesor Šalev ističe da je ovo otkriće od velike važnosti, s obzirom na to da se u poslednje vreme sve više komercijalnih kompanija bavi analizom biološke starosti putem pljuvačke. „Većina epigenetskih satova razvijena je na osnovu uzoraka krvi, a ne oralnog tkiva. Naša studija jasno pokazuje da je važno koristiti odgovarajući tip tkiva kako bi procene biološke starosti bile validne,“ naglašava on.
Iako se epigenetski satovi još uvek ne koriste rutinski u medicinskoj praksi, naučnici veruju da bi merenje biološke starosti moglo igrati ključnu ulogu u budućoj dijagnostici i tretmanima. Precizno određivanje biološke starosti moglo bi pomoći lekarima da identifikuju pacijente koji su pod povećanim rizikom od bolesti povezanih sa starenjem i da im na vreme prepišu odgovarajuće terapije.
Na primer, pacijenti sa ubrzanom biološkom starošću mogli bi dobiti lekove koji usporavaju proces starenja, dok bi oni sa usporenom biološkom starošću mogli biti bolji kandidati za određene medicinske zahvate, poput operacija. Takođe, epigenetski satovi mogli bi se koristiti i u forenzičkim istragama, gde bi analiza uzoraka DNK sa mesta zločina mogla pomoći u proceni starosti osumnjičenih.
„Iako se trenutno testiranje biološke starosti ne koristi u kliničkim uslovima, očekujemo da će u budućnosti postati važan alat u personalizovanoj medicini,“ kaže Šalev. „Naša studija pokazuje da su precizne metode ključne za tačnost ovih procena, a to znači da bi krv trebala biti standardni uzorak za ovakve analize.“
Istraživači planiraju dalje eksperimente kako bi bolje razumeli razlike između tipova tkiva i njihovu povezanost sa biološkim procesima starenja. Takođe, naglašavaju potrebu za razvojem epigenetskih satova specijalno dizajniranih za analizu pljuvačke i oralnih briseva, kako bi ovi testovi postali precizniji i pouzdaniji.
U studiji su učestvovali i naučnici sa Univerziteta Duke, Teksaškog A&M univerziteta, Berlinskog instituta za zdravlje i Univerziteta u Ročesteru. Njihovi rezultati mogli bi imati dugoročne posledice na način na koji razumemo proces starenja i njegove efekte na ljudsko zdravlje.
