Biti na društvenim mrežama postao je sinonim za život u 21. veku. Iz godine u godinu vidimo nove platforme i pametnije algoritme koji nas uvlače u svetove na mreži koji izazivaju veliku zavisnost.
Sada je sve veći broj ljudi primetio ovaj trend i aktivno se trudi da mu se odupre.
Anegdotski, može se pokrenuti slučaj za napuštanje društvenih medija, a postoji bezbroj razloga zašto bi neko to želeo. Ali da li postoje dokazi da je to dugoročno dobro za vas?
Iako postoji previše platformi društvenih medija da bi se nazvali, većina ljudi ima tendenciju da misli na „velikih pet“: Fejsbuk, Tvitter, Instagram, Jutjub i TikTok.
Istraživanje je pokazalo da ljudi imaju različite razloge za napuštanje jedne ili više ovih aplikacija. Mnogi odustaju zbog zabrinutosti o negativnim uticajima na njihovo mentalno i fizičko zdravlje. Na primer, studije su pokazale da adolescentke posebno mogu da dožive negativnu sliku tela kao rezultat gledanja izmanipulisanih selfija na Instagramu.
Ljudi takođe odlučuju da odustanu zbog nesviđanja oglasa, osećaja da gube vreme ili ako su zabrinuti za svoju privatnost. Pitanje je onda: da li napuštanje društvenih medija rešava ove probleme?
Teško je utvrditi da li postoje jasne i trajne koristi od napuštanja društvenih medija – a pogled na istraživanje objašnjava zašto.
Jedna studija iz 2020. otkrila je da su ljudi koji su napustili društvene mreže primetili poboljšanja u svojim bliskim odnosima i bili su zadovoljni što se ne mogu porediti sa drugima. Ali neki su takođe rekli da im nedostaju informativni i zabavni aspekti.
U studiji iz 2018. godine, istraživači su procenili psihološko stanje 143 američka studenta pre nego što su nasumično dodelili jednoj grupi dnevno ograničenje od deset minuta za Facebook, Instagram i Snapchat, po platformi. Tri nedelje kasnije, oni koji su ograničili upotrebu društvenih medija pokazali su znatno niži nivo usamljenosti i depresije. Međutim, nije bilo značajnog uticaja na anksioznost, samopoštovanje ili blagostanje.
A u jednoj studiji iz 2019. sa 78 učesnika, polovina je zamoljena da napravi jednonedeljnu pauzu od Fejsbuka i Instagrama. Na iznenađenje istraživača, korisnici u ovoj grupi koji su uglavnom bili aktivni na društvenim mrežama imali su manje pozitivnih psiholoških efekata od onih u kontrolnoj grupi.
Sa nalazima istraživanja koji oslikavaju nekoliko različitih slika, može se sa sigurnošću reći da je naš odnos sa društvenim medijima – i kako to utiče na nas – veoma složen.
Čini se da nema objavljenih studija koje su procenile dugoročne uticaje trajnog napuštanja društvenih medija. Ovo je verovatno zato što je teško pronaći učesnike koji će pristati da im se nasumično dodeli zadatak da zauvek ispuste društvene medije.
Jedna važna stvar je da će se procenat pojedinaca koji napuste društvene mreže na kraju vratiti. Razlozi za povratak uključuju osećaj izostavljenosti, strah od gubitka veza, želju da povrate pristup zanimljivim ili korisnim informacijama, osećaj društvenog pritiska da se ponovo pridruži, ili jednostavno osećaj da odustajanje nije bio pravi izbor.
Čak i ako istraživači pronađu dovoljno veliku grupu ljudi koji su spremni da zauvek napuste društvene medije, sprovođenje dugoročnih praćenja bilo bi veoma intenzivno. Osim toga, bilo bi teško shvatiti koliko je povećanje (ili smanjenje) zadovoljstva životom učesnika posledica napuštanja društvenih medija, a ne drugih faktora.
Kao takav, trenutno nema dokaza da napuštanje društvenih medija donosi konkretne dugoročne koristi. I kratkoročno, rezultati su pomešani.
Međutim, to ne znači da prestanak (na kratak ili duži period) ne bi bio koristan za neke ljude. Verovatno je da će sve potencijalne koristi zavisiti od pojedinca koji odustaje i zašto to radi.
Na primer, konsenzus koji proizilazi iz istraživanja je da način na koji koristite društvene medije igra značajnu ulogu u tome koliko je vaše iskustvo negativno ili pozitivno. Pažljivim korišćenjem društvenih medija, korisnici mogu da minimiziraju potencijalnu štetu dok zadrže prednosti.
Za neke, to može biti samo jedna platforma koja izaziva nelagodu. Ako vam se jako ne sviđa Instagramova tendencija da se hiperfokusira na privatne živote ljudi, onda jednostavno možete prestati da koristite Instagram.
Druga tehnika je da organizujete svoje feedove na društvenim mrežama tako što ćete se baviti samo sadržajem koji smatrate korisnim i pozitivnim. Na primer, mnoge mlade žene preduzimaju korake da izbegnu da vide savršena tela ceo dan na svojim društvenim mrežama.
Ako se još uvek pitate da li bi prestanak mogao biti dobar za vas, najjednostavniji način da saznate je da eksperimentišete i uradite to.
Odmorite se od jedne ili više vrsta društvenih medija. Posle nekog vremena zapitajte se da li vam se čini da su prednosti vredne toga. Ako je odgovor „da“, učinite pauzu trajnom.
