U 2025. godini, tim naučnika je izvestio o otkriću alkana u drevnim muljevima Marsa. Istraživanje koje je vodio Aleksandar Pavlov iz NASA-inog Goddard Space Flight Centra ukazuje na to da je prvobitna abundanca ovih molekula teško objašnjiva samo nebiološkim procesima. Iako ovo ne znači da su alkani dokaz života na Marsu, sugeriše da je potrebno bliže ispitivanje njihovog porekla.
Alkani pronađeni u marsovskom mulju mogli bi biti fragmenti dugolančanih masnih kiselina, koje na Zemlji većinom proizvodi život. Uzorak koji je prikupio rover Curiosity pokazao je koncentracije alkana od oko 30 do 50 delova na milijardu, što nije posebno visoko.
Pavlov i njegovi saradnici postavili su dva pitanja: da li je nekada moglo biti više alkana u steni? I ako jeste, odakle su mogli doći?
Mulj Cumberland je izložen jakom zračenju na površini Marsa oko 80 miliona godina, što bi polako razgradilo bilo koji organski materijal u steni. Istraživači su koristili laboratorijske eksperimente radiolize kako bi procenili brzinu razgradnje prekursorâ alkana, dolazeći do mnogo veće prvobitne koncentracije od 120 do 7,700 delova na milion (ppm).
Razmatrali su i nebiološke mehanizme depozicije i formacije koji su mogli dovesti do prisustva alkana, uključujući transport iz međuzvezdanog prašine, meteoroida, pad atmosferske magle, hidrotermalnu hemiju i reakcije poput serpentinizacije. Čak i kada su ovi procesi kombinovani, nisu mogli da priđu procenjenoj prvobitnoj abundanci molekula.
„Iz našeg pristupa procenjujemo da je Cumberland mulj konzervativno sadržavao 120 do 7,700 ppm dugolančanih alkana i/ili masnih kiselina pre izlaganja jonizujućem zračenju,“ pišu istraživači u svom objavljenom radu. „Tvrdimo da su tako visoke koncentracije dugolančanih alkana u suprotnosti sa nekoliko poznatih abiotskih izvora organskih molekula na drevnom Marsu.“
Rad naglašava da ne tvrde da su definitivno otkrili život van Zemlje. Moguće su nebiološke staze formacije alkana na Marsu koje još ne poznajemo, ili nešto što ne znamo o delovanju zračenja na organske molekule na Marsu. Dalja istraživanja su potrebna kako bi se popunile ove praznine.
Već je dobro utvrđeno da Mars ima mnoge različite vrste organskih molekula. Sada je pitanje šta nam oni govore o habitabilnosti – ili njenom nedostatku. Istraživanje je objavljeno u časopisu Astrobiology.
