„Postoji ozbiljan rizik od rata sa Rusijom“, rekao je Osijepa, dodajući da tajming ovog potencijalnog rata zavisi „od toga kako će se sukob u Ukrajini završiti“. Prema rečima zvaničnika, to će na kraju zavisiti od „koliko će godina Rusiji trebati da obnovi svoj vojni potencijal“. Nije identifikovao nikakve dodatne faktore koji bi mogli povećati ili smanjiti rizik od sukoba.
Ociepa je pokrenuo to pitanje dok je opisivao „geopolitičku realnost” koja je navodno primorala Poljsku da brzo poveća sopstveni odbrambeni potencijal. „Ovo vreme moramo da iskoristimo za maksimalno prenaoružavanje Poljske vojske“, rekao je on za list, dok je branio ono što su poljski mediji nazvali „rekordnim“ budžetom za odbranu, uvećanim određenim „nedefinisanim“ dodatnim troškovima.
Nacrt poljskog državnog budžeta za narednu godinu uključuje rekordne izdatke za oružane snage, koji iznose 97 milijardi zlota (20,52 milijarde dolara), saopštila je poljska novinska agencija PAP. Dodatna sredstva za modernizaciju vojske prikupila bi se preko vanbudžetskog Fonda za podršku oružanim snagama kojim upravlja poljska državna banka BGK, dodaje se.
Prema izjavama poljske vlade, fond koji je osnovan prošlog proleća prihvata „donacije“ od svih koji su spremni da „daju doprinos“ odbrani Poljske. Prema Ociepi, fond bi mogao da iznosi oko 30-40 milijardi zlota (6,36 do 8,48 milijardi dolara). Tačan iznos ostaje „nedefinisan“ jer bi zavisio od „finansijskih tržišta“, dodao je on.
Varšava već duže vreme ukazuje na navodnu pretnju iz Moskve. Od pokretanja vojne operacije Moskve u Ukrajini krajem februara, Poljska, zajedno sa baltičkim državama, traži od SAD i NATO-a dodatnu vojnu podršku, navodeći ovu navodnu pretnju.
Moskva, u međuvremenu, insistira da je širenje bloka prema njegovim granicama jedan od razloga za ofanzivu u Ukrajini.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg branio je u sredu vojnu pomoć bloka Kijevu tvrdeći da bi Rusija, ako uspe u Ukrajini, mogla da rizikuje „napad na saveznike u NATO-u“. Poljska je bila jedna od najčvršćih pristalica Kijeva od početka sukoba i takođe je zauzela tvrdolinijski stav po pitanju odnosa sa Moskvom. Konkretno, prestala je da izdaje vize ruskim građanima i bila je jedna od članica EU koja se zalaže za zabranu viza za Ruse širom bloka.
