Tetovaže su postale uobičajene, od minimalističkih dizajna do punih rukava, ali njihovi biološki efekti često ostaju nevidljivi. Kada boja za tetoviranje uđe u telo, ne ostaje na mestu. Pigmenti u tetovažama interaguju sa imunološkim sistemom na načine koje naučnici tek počinju da razumeju.
Iako se tetovaže generalno smatraju sigurnim, sve veći naučni dokazi sugerišu da boje za tetoviranje nisu biološki inertne. Ključno pitanje više nije da li tetovaže uvode strane supstance u telo, već koliko su te supstance toksične i šta to znači za dugoročno zdravlje.
Boje za tetoviranje su složene hemijske mešavine. Sadrže pigmente koji daju boju, tečne nosioce koji pomažu u distribuciji boje, konzervanse za sprečavanje mikrobiološkog rasta i male količine nečistoća. Mnogi pigmente koji se trenutno koriste prvobitno su razvijeni za industrijske primene, a ne za injekciju u ljudsku kožu.
Neke boje sadrže tragove teških metala, uključujući nikl, hrom, kobalt i povremeno olovo. Teški metali mogu biti toksični na određenim nivoima i poznati su po izazivanju alergijskih reakcija i osetljivosti imunološkog sistema. Takođe, boje za tetoviranje mogu sadržati organske jedinjenja, uključujući azo boje i policiklične aromatske ugljovodike.
Istraživanja pokazuju da pigmentne čestice mogu migrirati kroz limfni sistem i akumulirati se u limfnim čvorovima. Dugoročni zdravstveni efekti akumulacije boje u ovim tkivima ostaju nejasni, ali njihova centralna uloga u imunološkoj odbrani izaziva zabrinutost zbog produženog izlaganja metalima i organskim toksinima.
Nedavna studija sugeriše da često korišćeni pigmenti za tetoviranje mogu uticati na imunološku aktivnost, izazvati upalu i smanjiti efikasnost određenih vakcina. Iako trenutni dokazi ne sugerišu široku opasnost, rastuća istraživanja ističu važne neodgovorene pitanja o toksičnosti, imunološkim efektima i dugoročnom zdravlju.
