Tokom ljudske istorije, bubonska kuga je bila jedna od najsmrtonosnijih bolesti, preteći brojnim civilizacijama. Od petog do sedmog veka, prva pandemija ove bolesti ubila je oko 15 miliona ljudi u basenu Sredozemnog mora. Druga velika epidemija, poznata kao crna smrt, pogodila je Evropu u 14. veku, gde je odnela više od 50 miliona života. Treći talas pandemije, tokom 19. i 20. veka, ubio je dodatnih 30 miliona ljudi širom sveta.
Danas, bubonska kuga, uzrokovana bakterijom Yersinia pestis, više nije uobičajena u većini sveta. Njeni slučajevi su drastično opali od 1960-ih godina zahvaljujući poboljšanim sanitarnim uslovima i antibiotikima. Međutim, bolest još uvek postoji u određenim geografskim džepovima, posebno u Aziji, Africi i Južnoj Americi. Demokratska Republika Kongo, Peru i Madagaskar su zemlje sa najviše slučajeva.
Uprkos smanjenju broja slučajeva, kuga nikada verovatno neće biti potpuno iskorenjena. Zbog složenog ciklusa prenosa između buva, glodara i ljudi, ova bolest i dalje može predstavljati ozbiljnu pretnju u određenim područjima. Efikasno upravljanje, sanitarni uslovi i pravilan tretman i dalje su ključni za smanjenje njenog uticaja.
Sada, sa novim slučajem nedavno prijavljenim u SAD, interesovanje za bubonsku kugu se ponovo povećalo, podsećajući nas na njenu značajnu istorijsku i savremenu ulogu.