Kako planeta nastavlja da se zagreva zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom, tačni kompjuterski klimatski modeli će biti ključni u pomaganju da se tačno razjasni kako će se klima nastaviti da se menja u godinama koje dolaze.
U studiji objavljenoj u Journal of Geophisical Research: Atmospheres, tim predvođen istraživačima sa UC Irvine Odeljenja za nauku o zemaljskim sistemima i Odeljenja za klimu i svemirske nauke i inženjering Univerziteta u Mičigenu otkriva kako klimatski model koji obično koriste geonaučnici trenutno precenjuje ključnu fizičku osobinu Zemljinog klimatskog sistema zvanu albedo, a to je stepen u kome led reflektuje sunčevu svetlost koja zagreva planetu u svemir.
„Otkrili smo da sa starim verzijama modela led previše reflektuje za oko 5%“, rekla je Kloi Klark, naučnica projekta u grupi profesora Čarlija Zendera sa UC Irvine. „Reflektivnost leda je bila previsoka.“
Količina sunčeve svetlosti koju planeta prima i reflektuje je važna za procenu koliko će se planeta zagrejati u narednim godinama. Prethodne verzije modela, nazvane Energi Ekascale Earth Sistem Model (E3SM), precenile su albedo jer nisu uzele u obzir ono što je Klark opisao kao mikrofizička svojstva leda u svetu koji se zagreva.
Ta svojstva uključuju efekte koje stvari poput algi i prašine imaju na albedo. Alge i prašina tamne boje mogu učiniti sneg i led manje reflektujućim i manje sposobnim da reflektuju sunčevu svetlost.
Da bi izvršili analizu, Clarke i njen tim su proučavali satelitske podatke kako bi pratili albedo grenlandskog ledenog pokrivača. Otkrili su da reflektivnost E3SM precenjuje refleksivnost ledenog pokrivača, „što znači da model procenjuje manje topljenja nego što bi se očekivalo od mikrofizičkih svojstava leda“, rekao je Klark.
Ali sa novom refleksijom leda ugrađenom u model, ledeni pokrivač Grenlanda se topi brzinom od oko šest gigatona više nego u starijim verzijama modela. Ovo se zasniva na albedo merenjima koja su konzistentnija sa satelitskim posmatranjima.
Klark se nada da studija njenog tima naglašava važnost naizgled minuskulnih svojstava koja mogu imati dalekosežne posledice po celokupnu klimu. „Mislim da će naš rad pomoći modelima da urade mnogo bolji posao i da nam pomognu da uhvatimo klimatske povratne informacije vezane za sneg i led“, rekla je ona.
Zatim, Clarke želi da prouči različite ledene delove planete kako bi procenio koliko je rasprostranjena neslaganja albeda u E3SM.
„Naši sledeći koraci su da ga nabavimo tako da bude funkcionalan na globalnom nivou, a ne samo na Grenlandu“, rekao je Klark, koji takođe namerava da uporedi stope topljenja nove grenlandske ledene ploče sa zapažanjima kako bi izmerio koliko je tačniji albedo novog leda. „Bilo bi korisno primeniti ga na glečere na mestima kao što su Andi i Aljaska.
