Odgovarajuće snabdevanje hranom je osnovna potreba i uslov za preživljavanje. Da bismo zaštitili vrstu, često je od velike pomoći znati šta ta vrsta preferira i šta često konzumira. Analizom tragova DNK u izmetu Lajslerove kolonije slepih miševa, istraživači sa LIB-a (Lajbnic institut za analizu promene biodiverziteta) su sada identifikovali zapanjujuće veliki broj — više od 350 — različitih vrsta insekata koje su konzumirali slepi miševi.
Posebno za male životinjske vrste i one koje su noćne, može biti izuzetno teško odrediti čime se hrane. Identifikovanje malih insekata plena ili njihovih ostataka je takođe retko moguće sve do tačne vrste ili porodice. U slučaju proučavane vrste slepih miševa, dodatni izazov je da se radi o šumskoj vrsti koju treba prvo locirati. „Pratiti slepe miševe opremljene radio predajnicima u šumi noću je sasvim posebno“, kaže Martin Koh, koiniciator studije.
Na sreću — ali i komplikovanu stvar — oko 13 različitih vrsta slepih miševa živi u istraživanom području u blizini Bona, u šumama Natura 2000 oblasti „Valdreservat Kottenforst“. Prvobitno, kao deo projekta EU Life+, identifikovana su skloništa – drveće na kojima žive slepi miševi – Leislerovih slepih miševa, od kojih je potom dobijen početni materijal studije. Ovo je urađeno pomoću posebno razvijene „guano zamke“. Zamka se sastoji od približno 2,2 kvadratna metra mreže protiv komaraca razvučene pravougaono.
Postavljena je oko 3 metra visine na stablo, ispod ulaza u šupljinu za spavanje na visini od oko 9 metara. Tokom takozvanog „sumračnog rojenja“ nakon noćnog lova na insekte, slepi miševi se vraćaju u šupljinu za nošašće i u početku kruže oko drveta. Često nakratko sede pored ulaza u šupljinu i zalepe malu kuglicu guana na deblo. Pelet redovno pada i pada u mrežu protiv komaraca ispod ulaza u šupljinu. Ovaj šišmiš guano je sakupljen, fiksiran i dalje obrađen u laboratoriji.
„Fascinantno je koliko DNK možete da izvučete iz male količine izmeta i koliko informacija možemo da izvučemo iz DNK: Od koje vrste slepih miševa dolazi izmet i šta je slepi miš jeo?“ objašnjava dr Kathrin Langen, TA Metabarcoding.
Koristeći DNK sadržanu u izmetu, istraživači su uspeli da odrede devet uzoraka iz devet različitih noći kada su se samo ciljne vrste rojile oko stabla za smeštaj. Drugih šest noći, drugi slepi miševi i vrsta miša takođe su bili aktivni oko drveta za prenoćište.
Od devet uzoraka koji sadrže samo guano večernjeg slepog miša, tada je rekonstruisan zapanjujuće bogat meni: grupa je konzumirala najmanje 126 različitih vrsta moljaca, 86 različitih vrsta muva i komaraca, 48 vrsta buba i nekoliko desetina drugih razne vrste buba, majskih mušica, lišara i čipkarica. Povremeno su se konzumirali i pauci, žeteoci, vaške i druge male životinje.
Iz rezultata, tim je uspeo da zaključi koji od tri korišćena molekularna genetička markera je najbolje funkcionisao i pružio je najviše detekcija vrsta, ukupno 358. „Neverovatno je zadovoljstvo videti koje liste vrsta izlaze na kraju čitave laboratorije rada i bioinformatike“, kaže dr Sara Burlat, šef odeljenja za metabarkodiranje u LIB-u, Bon.
Međutim, vremenski tok sastava konzumiranih insekata takođe je bio zanimljiv za posmatranje: od kraja marta do kraja juna, broj vrsta u guanu se stalno povećava, da bi se ponovo smanjivao do sredine avgusta. Ovo je veoma dobro u skladu sa obrascima aktivnosti određenih grupa insekata.
Bukov leptir je bio najčešće konzumirani leptir, a majmun poznat kao prolazna devica ili „Uferaas“ je bio najčešće konzumiran majmun. Autorski tim je naveo najvažnije ekološke parametre za 18 ključnih vrsta plena u studiji kako bi doprineo boljoj zaštiti Leislerovog slepog miša i staništa potrebnih insektima plena.
