NASA je u sredu objavila snimak kompleksa oblaka Rho Ophiuchi koji je svemirski teleskop Džejms Veb, najbližeg regiona za formiranje zvezda na Zemlji, kada je američka svemirska agencija obeležila godinu dana od kada je otkrila teleskop prvi naučni rezultati.
Teleskop Veb, koji je lansiran 2021. godine i počeo da prikuplja podatke prošle godine, preoblikovao je razumevanje ranog univerzuma dok je snimao zapanjujuće slike kosmosa.
Slika Ro Ophiuchi bila je primer toga, koja prikazuje maglinu – ogroman oblak međuzvezdanog gasa i prašine koji služi kao rasadnik za nove zvezde – smeštenu u našoj galaksiji Mlečni put, otprilike 390 svetlosnih godina od Zemlje. Svetlosna godina je razdaljina koju svetlost pređe za godinu dana, 5,9 triliona milja (9,5 triliona km).
Ro Ophiuchi je star samo oko milion godina, treptaj oka u kosmičkom vremenu.
„Ovde vidimo kako se formiraju nova sunca, zajedno sa diskovima koji formiraju planete koji se pojavljuju kao male tamne siluete. One su veoma slične onome što mislimo da je Sunčev sistem izgledao pre više od 4,5 milijardi godina“, rekao je astronom i bivši Veb projekat naučnik Klaus Pontoppidan, koji je sada naučnik istraživač u NASA-inoj laboratoriji za mlazni pogon.
„Dok se zvezde i planetarni sistemi okupljaju, oni raznose prašnjavu čahuru iz koje su se formirali u nasilnim izlivima, kao što se vidi u crvenim mlaznjacima koji plove kroz oblak kao čamac u vodi. Jezgro Rho Ophiuchi je potpuno zaklonjeno ogromnim količinama prašine , tako da je u suštini nevidljiv za teleskope koji rade u vidljivoj svetlosti, kao što je teleskop Habl. Ipak, Veb proviruje kroz prašinu kako bi otkrio mlade zvezde unutar njih, pokazujući prve faze u životu svake zvezde“, dodao je Pontopidan.
Slika, dobijena u martu i aprilu ove godine, pokazuje kako mlazovi materijala koji izviru iz mladih zvezda utiču na okolni gas i prašinu dok osvetljavaju molekularni vodonik. Na jednom delu slike, zvezda se vidi unutar užarene pećine koju njeni zvezdani vetrovi izrezuju u svemir.
„Vidite skoro impresionističku maglinu krunisanu trima sjajnim mladim zvezdama na vrhu. Iznenadili smo se veličinom i detaljima mlaznica i izliva“, rekao je Pontopidan.
Otkako je postao operativan, Veb je otkrio postojanje najranijih poznatih galaksija i crnih rupa. Posmatrao je velike i zrele, ali izuzetno kompaktne galaksije koje vrve zvezdama koje su se formirale u roku od nekoliko stotina miliona godina od događaja Velikog praska koji je označio početak univerzuma pre oko 13,8 milijardi godina – mnogo ranije nego što su naučnici smatrali mogućim.
„Neki bi rekli da postoji nekoliko delova astrofizike koje Veb nije dotakao na ovaj ili onaj način. Istaknuti rezultati uključuju otkriće novih galaksija i crnih rupa u ranom univerzumu i nove poglede na egzoplanetarne atmosfere. Slike Ro Ophiuchi pokazuju kako nam Veb daje novi prozor u formiranje zvezda i planeta“, rekao je Pontoppidan.
Orbitalna opservatorija je dizajnirana da bude daleko osetljivija od svog prethodnika Hubble svemirskog teleskopa. Veb posmatra univerzum uglavnom u infracrvenom spektru, dok ga je Habl ispitivao prvenstveno na optičkim i ultraljubičastim talasnim dužinama. Veb je u stanju da gleda na veće udaljenosti i tako dalje u prošlost od Habla.
„Za samo godinu dana, svemirski teleskop Džejms Veb je promenio pogled čovečanstva na kosmos, zavirujući u oblake prašine i prvi put videvši svetlost iz dalekih krajeva univerzuma“, rekao je administrator NASA-e Bil Nelson u saopštenju. „Svaka nova slika je novo otkriće, osnažujući naučnike širom sveta da postavljaju i odgovaraju na pitanja o kojima nekada nisu mogli ni sanjati.“
