“Zakon je isključio više od deset odsto korisnika sistema socijalne pomoći u prvih šest meseci primene, iako se ne primenjuje u punom obimu u svim centrima za socijalni rad. Kada se njegova primena proširi na više centara, očekujemo da će više ljudi biti isključeno iz sistema“, rekao je Ćurčić za agenciju Beta.
On je dodao da su u pojedinim opštinama, čitava romska naselja izgubila socijalnu pomoć, jer su pojedinici prikupljali sirovine i prodavali ih da bi mogli da prežive.
„Socijalna pomoć je malo više od 10.000 za pojedince i ako zavisite samo od socijalne pomoći, ne možete da pregurate mesec“, rekao je Ćurčić.
Socijalne karte, smatra on, postale su dodatni problem u već opterećenom sistemu socijalne zaštite i nakon reforme sistema socijalne zaštite treba osmisliti način za bolju razmenu podataka i unaprediti sistem za socijalni rad.
„A ne da socijalne karte postanu algoritam koji ne znamo kako funkcioniše, koji isključuje korisnike socijalne pomoći bez mogućnosti da oni daju izjave o okolnostima koje se tiču njihovog postupka“, kazao je Ćurčić.
Socijalna karta nije pomoć, već registar koji koristi centar za socijalni rad da proveri da li korisnik ispunjava uslove za ostvarenje prava socijalne zaštite.
„Više od 20.000 ljudi je izgubilo socijalnu pomoć zbog primena zakona o socijalnim kartama i uprkos činjenici da iako su siromašni i ispunjavaju uslove za socijalnu pomoć, oni se u sistemu prikazuju kao neko ko ne ispunjava više uslov. Sistem ih automatski isključuje iz mogućnosti ostvarenja novčane socijalne pomoći i oni ostaju bez mogućnosti da ostvare bilo kakve prihode“, objasnio je Ćurčić.
