LONDON – Britanski premijer Riši Sunak planira u ponedeljak da obeća da će održati ili povećati vojnu pomoć Ukrajini sledeće godine i da će se suočiti sa međunarodnim konkurentima „ne velikom retorikom, već snažnim pragmatizmom“, piše Rojters.
Podrška britanske vlade Ukrajini ostala je nepromenjena, uprkos previranjima poslednjih meseci pošto su Borisa Džonsona na mestu premijera nasledili Liz Trus, a zatim Sunak.
Međutim, neki konzervativci smatraju da je Sunak manje jastreb prema Kini nego Trus – iako je planirani sastanak između Sunaka i kineskog predsednika Si Đinpinga na ovomesečnom samitu G20 na Baliju propao, a prošle nedelje je London zabranio kineske bezbednosne kamere u osetljivim vladinim zgradama.
„Pod mojim rukovodstvom nećemo birati status kvo. Radićemo stvari drugačije“, rekao je Sunak u izvodu koji je objavio njegov kabinet o njegovom prvom velikom govoru o spoljnoj politici, koji planira da održi u ponedeljak u finansijskoj četvrti Londona.
Sunak je rekao da će njegovi prioriteti biti „sloboda, otvorenost i vladavina zakona“.
Zvaničnici Evropske unije doveli su u pitanje da li je Britanija pod Džonsonom bila istinski posvećena svojim pravnim sporazumima o Bregzitu, posebno u vezi sa Severnom Irskom.
Što se tiče Ukrajine, Sunak je nagovestio da nema promene u politici koju su vodili Džonson i Trus.
„Bićemo uz Ukrajinu koliko god bude potrebno. Održaćemo ili povećati našu vojnu pomoć sledeće godine. I pružićemo novu podršku protivvazdušnoj odbrani“, rekao je on.
U septembru je Britanija saopštila da je drugi najveći vojni donator Ukrajini posle Sjedinjenih Država, pružajući 2,3 milijarde funti (2,8 milijardi dolara) pomoći ove godine.
Sunak je rekao da Britanija treba da zauzme isti dugoročni pristup kao i njeni protivnici i konkurenti, koje nije direktno imenovao u izvodima govora, i da Britanija treba da napravi „evolutivni skok“ u svom pristupu spoljnoj politici.
„To znači pružanje jače ekonomije kod kuće – jer je to temelj naše snage u inostranstvu. I to znači suprotstavljanje našim konkurentima, ne velikom retorikom već snažnim pragmatizmom“, rekao je on.
Sunak je ranije opisao Kinu kao „sistemski izazov“ i „najveću državnu pretnju našoj ekonomskoj bezbednosti“.
