Epilepsija je neurološko stanje koje karakterišu ponavljajući napadi, koji mogu dovesti do različitih psihičkih problema. Dok je većina slučajeva idiopatska, neki mogu biti posledica povrede mozga, moždanog udara ili genetskih mutacija.
Kod dece, napadi mogu imati različito poreklo i osetljivost na lekove, što zahteva pažljivo razmatranje od strane lekara. Simptomi se kreću od blagih do teških, uključujući konfuziju, čarolije buljenja, nekontrolisane pokrete i gubitak svesti. Prevalencija epilepsije u Saudijskoj Arabiji je značajna, sa studijama koje ukazuju na nedovoljno znanja među javnošću i školskim nastavnicima.
Nedavna studija sprovedena u Kraljevini Saudijskoj Arabiji procenila je efikasnost obrazovnog programa koji ima za cilj unapređenje znanja i veština pružanja prve pomoći negovateljima pacijenata sa epilepsijom. Studija pod nazivom „Procena znanja i rezultata prakse prve pomoći negovatelja pacijenata sa epilepsijom pre i posle obrazovnog programa“, pruža vredan uvid u uticaj obrazovanja na lečenje epilepsije u Saudijskoj Arabiji.
Nalazi su objavljeni u časopisu Open Public Health Journal.
Multidisciplinarni tim istraživača iz Malezije, Saudijske Arabije i Holandije sproveo je istraživanje pre i posle intervencije u neurološkim klinikama širom Saudijske Arabije, fokusirajući se na lokalnu zajednicu. Informacije su prikupljene putem prethodno testiranog, polustrukturisanog upitnika koji su vodili anketari.
Pre intervencije, anketa koja je uključivala 586 negovatelja otkrila je da skoro 60% nema dovoljno znanja o epilepsiji. Međutim, nakon obrazovnog programa, ovaj procenat se značajno smanjio na 23,2%. Slično, pre intervencije, 84% negovatelja nije imalo adekvatno znanje o praksi prve pomoći, što se smanjilo na 32,4% nakon edukacije.
Boravak u zapadnim regionima Saudijske Arabije bio je povezan sa nižim rezultatima u poznavanju prakse prve pomoći, i pre i posle intervencije. Suprotno tome, posedovanje univerzitetske diplome ili visokog obrazovanja je u pozitivnoj korelaciji sa višim rezultatima znanja, i pre intervencije (T=-4,564; p<0,001) i nakon intervencije (T=-2,775; p=0,025). Pored toga, negovatelji stariji od 50 godina su pokazali značajno niže srednje ocene znanja u praksi prve pomoći (F=7,771; p=0,001). Pre edukativnih intervencija, negovatelji su pokazali slabo opšte poznavanje prakse i prakse prve pomoći, koje se značajno poboljšalo nakon intervencija. Ciljane obrazovne inicijative za promociju zdravlja mogle bi efikasno da podignu svest među pojedincima sa nižim nivoom obrazovanja i starijim negovateljima, posebno onima koji žive u zapadnim regionima Saudijske Arabije.
