Stopa roditeljskog stresa je veća među roditeljima koji sami imaju poremećaje spavanja ili imaju decu sa poremećajima sna, prema novoj studiji objavljenoj ove nedelje u časopisu otvorenog pristupa PLOS ONE od strane Reja Merila i Kajle Slavik sa Univerziteta Brigam Jang, SAD., i kolege.
Poznato je da poremećaji spavanja i stresa imaju dvosmernu korelaciju, pri čemu stres promoviše poremećaje spavanja, a poremećaji spavanja podstiču stres. Među roditeljima, smatra se da postoji složena interakcija između njihovog sna, stresa, raspoloženja i umora i sna njihove dece.
U novom radu, istraživači su analizirali podatke o 14.009 zaposlenih osiguranih od strane Deseret Mutual Benefit Administrator (DMBA) u 2020. godini, od kojih su svi imali izdržavanu decu. Ukupno, 2,2% zaposlenih je podnelo medicinske zahteve za lečenje stresa, a 12,5% je podnelo zahteve za lečenje poremećaja spavanja, uključujući nesanicu, hipersomniju ili apneju u snu. 2,0% dece podnelo je jednu ili više medicinskih zahteva za poremećaj spavanja.
Istraživači su otkrili da su, nakon prilagođavanja starosti, pola i bračnog statusa, stope stresa 1,95 (95% CI 1,67–2,28) puta veće kod zaposlenih sa poremećajem spavanja. Konkretno, stope stresa su 3,00 (95% CI 2,33–4,85) puta veće za one sa nesanicom i 1,88 (1,59–2,22) puta veće za one sa apnejom u snu. Pored toga, stopa stresa zaposlenih je 1,90 (95% CI 1,33–2,72) puta veća ako njihovo dete ima poremećaj spavanja, i 2,89 (95% CI 2,20–3,80) puta veća ako njihovo dete ima nesanicu. Studija je takođe otkrila da ako dete ima poremećaj spavanja, stopa roditeljske nesanice i apneje u snu se skoro udvostručuje.
Autori zaključuju da bolje razumevanje veza između kvaliteta sna roditelja i deteta i stresa roditelja može pomoći u poboljšanju lečenja i smanjenju rizika od ovih poremećaja.
