Neki ljudi sa epilepsijom koja se teško leči mogu imati koristi ako lekari ciljaju region mozga koji je nedavno povezan sa poremećajem, sugeriše nova studija.
Napadi su se smanjili za 83% nakon što je pacijent podvrgnut operaciji kojom je uklonjen skoro ceo fasciola cinereum, prethodno zanemareno područje hipokampusa, izvještavaju istraživači 17. aprila u časopisu Nature Medicine.
U praksi, to znači da pacijent koji je imao jedan ili dva napada mesečno sada ima jedan napad svaka tri meseca ili tako, pokazuju rezultati.
Nalazi pokazuju da bi ljudima sa epilepsijom rezistentnom na lekove mogao biti potreban fasciola cinereum koji se leči zajedno sa drugim regionima mozga koji su tipično ciljani, rekli su istraživači.
„Hipokampus je daleko najbolje proučavan deo mozga, ali se šokantno malo zna o fasciola cinereum“, rekao je viši istraživač Ivan Soltesz, profesor neurohirurgije i neuronauka na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stanford.
Standard nege za epilepsiju kada lekovi ne deluju je operacija, objasnili su istraživači u beleškama.
Kod jednog tipa, koji se zove epilepsija mezijalnog temporalnog režnja, napadi potiču iz dva specifična regiona mozga: amigdala, struktura u obliku badema koja je uključena u obradu emocija, i hipokampus, region neophodan za formiranje sećanja.
Mozak je simetričan, sa amigdalom i hipokampusom na levoj i desnoj strani, a često napadi izbijaju iz struktura na jednoj strani mozga, rekli su istraživači.
Dakle, lekari koriste implantate elektroda da bi otkrili koji regioni izazivaju napade, a zatim uklanjaju te strukture kroz operaciju ili pomoću lasera da ih spale, proces koji se zove ablacija.
Pošto postoje amigdala i hipokampus na obe strane mozga, ljudi i dalje zadržavaju sposobnost da formiraju sećanja nakon procedure i obično imaju minimalne neželjene efekte, rekli su istraživači.
Ali čak i ovaj pristup, koliko god strašno zvučao, ne uspeva trećinu vremena, kažu istraživači.
Da bi otkrili zašto, istraživači su počeli da koriste elektrode za detaljno mapiranje aktivnosti moždanih napada pacijenata.
Hipokampus, koji se nalazi duboko u svakoj hemisferi mozga blizu nivoa uha, izgleda kao morski konj koji leži na boku sa glavom okrenutom ka prednjem delu mozga, rekli su istraživači.
Elektrodno mapiranje aktivnosti napada je primetilo da su neuroni u fasciola cireneum – udaljenom vrhu repa morskog konjića – bili aktivni tokom napada kod miševa.
Dalje, studije na miševima su pokazale da ako se aktivnost neurona u fasciola cireneumu isključi, to skraćuje trajanje napada kod miševa.
„Aktivnost napadaja u ovom regionu mogla bi biti razlog zašto ove operacije ponekad ne uspeju“, rekao je vodeći istraživač dr Rajan Džamiolkovski, specijalizant neurohirurgije na Stanford Medicine.
Istraživači su se zatim obratili šestorici pacijenata sa epilepsijom, implantirajući elektrode za mapiranje aktivnosti napadaja u njihov mozak.
Fasciola cinereum je doprinela zabeleženim napadima kod svih šest pacijenata, uključujući i neke epizode u kojima je ostatak hipokampusa ostao nemi.
Jedan od pacijenata je već primio laserski tretman za spaljivanje njihove amigdale i većine hipokampusa u levom mozgu, ali je ipak nastavio da ima napade.
Mapiranje elektroda pokazalo je da je jedini preostali deo hipokampusa, fasciola cireneum, bio uključen u te napade.
Naknadna laserska procedura spalila je fasciolu cireneum, a napadi su se smanjili za 83%.
Zbog načina na koji je hipokampus oblikovan, budućim pacijentima čiji napadi uključuju fasciolu cireneum možda će biti potrebne i dve odvojene operacije, rekli su istraživači.
„Hipokampus se savija kao banana, a optičko vlakno koje se koristi za lasersku ablaciju je prava linija“, rekao je Jamiolkovski u saopštenju za novinare sa Stanforda.
Da bi se spalila cela struktura „potrebne su različite putanje koje trenutno nije moguće kombinovati u jednu proceduru“, objasnio je Jamiolkovski.
Fasciola cireneum takođe može biti ciljana kod pacijenata sa napadima koji potiču iz amigdale i hipokampusa sa obe strane njihovog mozga, dodali su istraživači.
Da bi sačuvali svoju sposobnost formiranja sećanja, ovi pacijenti imaju uređaj ugrađen u hipokampus koji obezbeđuje električne udare da bi prekinuo napad pre nego što počne da se kotrlja.
„Znajući koji pacijenti imaju napade koji uključuju fasciola cinereum, omogućilo bi nam da ga ciljamo ili ablacijom ili neurostimulacijom, i pomoglo bi nam da lečimo pacijente bolje od pristupa koji odgovara svima“, rekao je Jamiolkovski.
