Ljudska koža je dom milijardama mikroorganizama, pretežno bakterija, ali i gljivica i virusa. Brade pružaju jedinstveno okruženje za njihov razvoj, što je doprinelo verovanju da su inherentno nehigijenske. Nedavne studije su pokazale da neki toaletni uređaji sadrže manje bakterija od prosečne brade.
Da li su brade zaista rizik za higijenu? Detaljniji uvid u dokaze otkriva složenu sliku. Mikrobna populacija na koži varira u zavisnosti od lokacije i pod uticajem je faktora kao što su temperatura, pH, vlažnost i dostupnost hranljivih materija. Brade stvaraju toplo, često vlažno okruženje gde se mogu akumulirati ostaci hrane i ulja, što su idealni uslovi za rast mikroba.
Ovi mikrobi napreduju ne samo zbog toplih i vlažnih uslova koje brade pružaju, već i zbog stalnog izlaganja novim kontaminantima, posebno sa ruku koje često dodiruju površine i lice. Zabrinutosti među naučnicima o higijeni brada datiraju više od 50 godina. Rane studije su pokazale da brada može zadržati bakterije i bakterijske toksine čak i nakon pranja, što je dovelo do ideje da brade deluju kao rezervoari bakterija i mogu predstavljati rizik od infekcije za druge.
Za zdravstvene radnike, ovo je postalo kontroverzno pitanje, posebno u bolnicama gde je prenos patogena zabrinjavajući. Međutim, istraživanja u bolnicama su pokazala različite rezultate. Jedna studija je otkrila da su zdravstveni radnici sa bradama imali veće količine bakterija na licu u poređenju sa kolegama koji su obrijani.
Druga istraga, koja je ispitivala da li bi bilo higijenski procenjivati pse i ljude u istom MRI skeneru, pokazala je da većina muških brada sadrži značajno više mikroba nego pseća dlaka, uključujući veću prisutnost štetnih bakterija. Istraživači su zaključili: „Psi ne predstavljaju rizik za ljude ako koriste isti MRI.“
Međutim, druga istraživanja su dovela u pitanje ideju da brade povećavaju rizik od infekcija. Na primer, jedna studija nije pronašla značajnu razliku u bakterijskoj kolonizaciji između zdravstvenih radnika sa bradama i onih koji su obrijani. Ista studija je takođe izvestila da su doktori sa bradama manje verovatno nosili Staphylococcus aureus, što je glavni uzrok bolničkih infekcija, i da nije bilo povećanja stopa infekcija među pacijentima koje su lečili hirurzi sa bradama koji su nosili hirurške maske.
Brade ponekad mogu širiti kožne infekcije, kao što je impetigo – zarazni osip koji često uzrokuje S. aureus, koji se obično nalazi u bradi. U retkim slučajevima, paraziti poput stidnih vaški – koji obično žive u preponama – takođe se mogu pojaviti u bradama, obrvama ili trepavicama, posebno u slučajevima loše higijene ili bliskog kontakta sa zaraženom osobom.
Zapostavljene brade mogu izazvati iritaciju, upalu i infekciju. Koža ispod brade, bogata krvnim sudovima, nervnim završecima i imunološkim ćelijama, veoma je osetljiva na mikrobne i ekološke stresore. Kada se sebum, mrtva koža, ostaci hrane i zagađivači akumuliraju, mogu iritirati kožu i pružiti hranljive materije za rast gljivica i bakterija.
