Dva lovca su umrla nakon što su konzumirali divljač iz populacije jelena za koju se zna da je zaražena hroničnom bolešću iscrpljivanja – neizlečivom, fatalnom bolešću koja se ponekad naziva „bolešću zombi jelena“ koja nije različita od goveđe spongiformne encefalopatije ili kravljeg ludila.
Tim lekara sa Univerziteta Teksas izvestio je da je 72-godišnji muškarac preminuo nakon što je imao brzu konfuziju i agresiju.
Čovekov prijatelj, koji je bio član istog lovačkog doma, preminuo je kasnije, neutvrđenog datuma, nakon pojave sličnih simptoma, napominju lekari. Obdukcija je utvrdila da je ovaj drugi pacijent umro od Krojcfeld-Jakobove bolesti, AKA prionske bolesti.
Pošto je prionska bolest relativno retka kod ljudi, ova dva slučaja mogu značiti da je hronična bolest iscrpljivanja – koju je Centar za kontrolu bolesti opisao kao da nikada nije prijavljena kod ljudi – napravila zoonotski skok od životinja.
Prionske bolesti, poznate kao Creutzfeldt-Jakobova bolest ili CJD kod ljudi, su nekako zastrašujuće. Prioni su proteini koji se nisu pravilno presavijali i stoga ne funkcionišu kako bi trebalo. Problem je u tome što ovi pogrešno savijeni proteini uče proteine oko sebe kako da se loše savijaju, što dovodi do širenja disfunkcionalnog tkiva koje se ne može zaustaviti ili izlečiti.
Širenje priona kroz moždano tkivo proizvodi simptome veoma slične nekoj vrsti demencije koja se brzo odvija, kojoj pacijent na kraju podlegne. Pošto CJD ne proizvodi nikakvu vrstu imunološkog odgovora, praktično je nemoguće postaviti dijagnozu kod živog pacijenta.
Već je izražena značajna zabrinutost u vezi sa hroničnim gubitkom bolesti. Inficira životinje kao što su jeleni, losovi i losovi, i izgleda da se prilično lako prenosi između njih; naučnici misle da se prenosi telesnim tečnostima kao što su krv ili pljuvačka, bilo direktnim kontaktom, ili kontaminacijom u životnoj sredini.
Istraživanja su takođe pokazala da bolest hroničnog trošenja može inficirati miševe modifikovane ljudskim genetskim materijalom u laboratorijskom okruženju. A ljudi su očigledno prilično bezobrazni u pogledu rizika. Studija iz 2019. godine primetila je da se svake godine pojede oko 7.000 do 15.000 životinja obolelih od ove bolesti, što je verovatno da će se povećati za 20 procenata godišnje.
Ne zna se sa sigurnošću da li su dvojica muškaraca opisana u izveštaju o slučaju podlegla bolesti hroničnog iscrpljivanja ili je njihova bolest imala drugi izvor. Na primer, prionska bolest se može pojaviti spontano, iako je to, koliko možemo da zaključimo, izuzetno retko.
U izveštaju se takođe ne pominje odakle su ova dva muškarca došla, ali se bolest može naći širom severnoameričkog kontinenta u divljim populacijama, uključujući najmanje 32 države u SAD i širom Kanade. Može se naći i među gajenim jelenima.
S obzirom na to da je zoonoza prionske bolesti apsolutno moguća, a da se prenošenje na ljude predviđa već neko vreme, situacija, kažu lekari, zahteva oprez i pažnju.
„Iako uzročnost ostaje nedokazana, ovaj klaster naglašava potrebu za daljom istragom o potencijalnim rizicima konzumiranja jelena zaraženih CVD i njegovih implikacija na javno zdravlje“, pišu oni.
„Grozdovi sporadičnih slučajeva CJD mogu se pojaviti u regionima sa populacijom jelena potvrđenom za CVD, što nagoveštava potencijalni prenos priona među vrstama. Nadzor i dalja istraživanja su od suštinskog značaja za bolje razumevanje ove moguće povezanosti.“
