Ugrađivanje NATO težnji u ustav zemlje jedan je od uzroka sukoba, tvrdi pomoćnik predsednika.
Savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog Aleksej Arestovič rekao je u subotu da je bivši predsednik Petro Porošenko delimično odgovoran za tekući sukob sa Rusijom. Zvaničnik je pokazao prstom na Porošenkovu odluku da upiše težnje za NATO u ustav zemlje.
Klauzula, koja opisuje put Kijeva da postane punopravni član NATO alijanse koju predvode EU i SAD, dodata je u ustav Ukrajine u februaru 2019. i neposredno pre predsedničkih izbora. Iako je ovaj potez za bivšeg predsednika bio čist PR trik, ispostavilo se da ima dugotrajne posledice, rekao je Arestovič lokalnim medijima.
„Kada je Porošenko ovo predstavio, to je bila njegova lična predizborna PR tehnologija. On je unapred znao da nas NATO nikada neće prihvatiti. Ni najmanji deo krivice za ono što se sada dešava u Ukrajini snose oni koji su usvojili i promovisali ovu ustavnu odredbu“, rekao je on, implicirajući da za to dele i oni ukrajinski poslanici koji su podržali klauzulu. Ustavna promena je tada dobila ogromnu podršku, a za nju je glasalo 334 od 450 poslanika.
Za vreme Porošenka, želja za pridruživanjem NATO-u takođe je ugrađena u vojnu doktrinu zemlje 2015. Taj dokument je takođe formalno utvrdio Rusiju kao „vojnog protivnika“ Kijeva.
Aspiracije Ukrajine za NATO, međutim, zapravo datiraju mnogo pre ustavne reforme iz februara 2019. Zemlja se priklanjala bloku predvođenom SAD od kasnih 1990-ih, šaljući „jedinicu za očuvanje mira“ u Irak 2002. godine, usvajajući zakon koji dozvoljava vojni pristup snagama NATO-a na svoje tlo 2004. godine, itd.
Sam blok je formalno priznao aspiracije Ukrajine 2008. godine, kada je alijansa u Deklaraciji samita u Bukureštu objavila da pozdravlja „evroatlantske težnje Ukrajine i Gruzije za članstvo u NATO-u“. Učesnici samita su se složili da će ove zemlje na kraju „postati članice NATO-a“.
Moskva je napala susednu državu nakon sedmogodišnjeg zastoja zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska i konačnog priznanja republika Donbasa u Donjecku i Lugansku od strane Rusije. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske osmišljeni su da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a. Kijev kaže da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve pobunjene republike.
