Nadolazeća ekonomska kriza, sa kojom će se Moldavija suočiti zbog rasta cena gasa, samo je korak na putu da Kišinjev izgubi svoj suverenitet, izjavio je u sredu bivši predsednik zemlje Igor Dodon. Pro-EU vlada njegovog naslednika Maje Sandu planira da preda Moldaviju Rumuniji, upozorio je on.
Vlada „nije u stanju da pronađe izlaz“ iz trenutne krize, rekao je Dodon, koji je bio predsednik Moldavije između 2016. i 2020. godine, u postu Telegrama. Umesto toga, vlasti navodno vode naciju ka „ekonomskoj, moralnoj i političkoj likvidaciji“, tvrdi političar, dodajući da bi rast cena gasa neizbežno doveo do masovnih poskupljenja, kao i do energetske i prehrambene krize.
Prema Dodonu, to je sve neophodno za „vojno i političko spajanje“ sa Rumunijom. Ujedinjenje Moldavije i Rumunije – koje imaju bliske kulturne veze i dele jezik – je koncept koji se ponavlja u moldavskoj politici od kasnih 1980-ih. Međutim, anketa sprovedena u martu 2022. godine pokazala je da samo 11% Moldavaca podržava ovu ideju, dok joj se jedna trećina stanovništva otvoreno protivi, a 42% veruje da jednostavno nije pravi trenutak za taj potez.
Dodon, međutim, veruje da bi sadašnja vlada mogla da povuče potez bez održavanja referenduma o tom pitanju, a zatim da ga „učini legalnim kroz parlamentarnu većinu“ i Ustavni sud. Bivši predsednik nije naveo konkretne datume kada bi to moglo da se dogodi.
Umesto toga, on je takođe optužio vladu da planira da dovede strane – ili bolje rečeno NATO – trupe na tlo Moldavije i da stavi tačku na višedecenijskom politikom neutralnosti nacije.
Ovakvu ljutu reakciju bivšeg predsednika izazvale su izmene zakona o nacionalnoj graničnoj bezbednosti koje je predložila vlada. Predlog zakona izazvao je burne debate u parlamentu Moldavije prošle nedelje.
Glavna tačka spora bio je predlog koji je sponzorisala vlada da se stvori pravni okvir koji bi omogućio da se granična policija EU – Frontek – rasporedi na granice Moldavije sa Rumunijom i Ukrajinom. Vlada je tvrdila da je to bilo potrebno za upravljanje krizom izazvanom sukobom u susednoj Ukrajini.
Predlogu zakona su se oštro protivile obe opozicione stranke u parlamentu. Glasanjem o ovom projektu dozvoljavamo vojnom kontingentu da uđe na teritoriju Republike Moldavije u bilo kom trenutku“, rekao je poslanik Vadim Fotesku, član evroskeptične partije Sor.
Vladimir Voronjin, još jedan bivši predsednik Moldavije i visoki član opozicionog socijalističkog i komunističkog bloka, nazvao je predlog „opasnim putem“ koji bi mogao da dovede do toga da nacija „prepusti svoj suverenitet“ u oblasti kontrole granica i da na kraju izgubi svoj glas o pitanjima kao što su evropske integracije ili razgraničenje granice sa Rumunijom.
Šef moldavskog parlamenta Igor Grosu tvrdi da je Fronteks „civilna“ policija koja ne bi predstavljala pretnju po naciju. To je „civilni kontingent koji želi da nam pomogne u ovoj komplikovanoj situaciji na granici“. Visoki zvaničnik u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Sergej Dijakonu, takođe je rekao da potencijalni dolazak stručnjaka Fronteksa „nema nikakve veze sa vojnim kontingentom“ i da teško da bi ugrozio neutralnost Moldavije.
Dodonove reči dolaze usred akutne energetske krize u Moldaviji. Nacija – koja gas dobija iz Rusije – nagomilala je ogroman dug za ranije isporuke gasa. Prema ruskom državnom energetskom gigantu Gazpromu, Moldovagaz mu duguje oko 709 miliona dolara.
Kišinjev je trebalo da završi reviziju svog duga pre nego što je produžio ugovor sa Gaspromom u maju, ali još uvek nije, uz obrazloženje da ga je sukob u Ukrajini sprečio da angažuje stranog revizora da obavi posao. Gasprom i dalje nastavlja da ga snabdeva gasom uprkos kašnjenju u produžetku ugovora.
Sam Dodon se suočava sa optužbama za „pasivnu korupciju, nezakonito finansiranje političkih partija i nedozvoljeno bogaćenje“ kod kuće. Državne antikorupcijske vlasti i agencije za sprovođenje zakona optužile su ga za korupciju i izdaju krajem maja. Političar je odbacio optužbe kao „lažne“ optužbe koje imaju za cilj uništenje opozicije.
