KANBERA – Mnogi su smatrali poštovanje i naklonost Australaca prema pokojnoj kraljici Elizabeti Drugoj kao najveću prepreku da zemlja postane republika sa sopstvenim šefom države, prenosi Asošijejted pres.
Sada nakon njene smrti i sa vladom prorepubličke Laburističke partije na vlasti, ustavne veze Australije sa britanskom monarhijom ponovo će biti otvorene za debatu prvog reda, prvi put od kada je promena odbijena na referendumu 1999. godine.
Tokom svoje duge vladavine, kraljica se povezala sa Australijom na način na koji to nije učinio nijedan monarh pre nje.
Godine 1954. postala je jedini vladajući britanski monarh koji je posetio Australiju. Tolika je bila njena zvezdana moć, procenjeno je da ju je 70% stanovništva Australije videlo tokom dvomesečnog itinerera koji je nju i njenog supruga princa Filipa odveo u 57 gradova i gradova raširenih na ogromnim udaljenostima. Posetila je 16 puta, poslednji put 2011. kada je imala 85 godina.
Njeno lice je jedini monarh koji se pojavljuje na australijskom novcu od kada je decimalna valuta uvedena 1966. godine kada su australijski dolari i centi zamenili funte, šilinge i pense u britanskom stilu.
Njen najstariji sin, kralj Čarls III, zvanično je proglašen šefom australijske države u nedelju od strane monarhovog predstavnika Australije, general-guverner Dejvid Hurli na protokolarnoj ceremoniji u Parlamentu koja je završena pozdravom iz 21 puške.
Entoni Albanez, koji sebe opisuje kao prvog kandidata sa „neanglokeltskim imenom“ koji će se kandidovati za premijera u 121 godini koliko ova kancelarija postoji, počeo je da postavlja temelje za australijsku republiku kada su laburisti izabrani u maju posle devet godine u opoziciji.
Albanez je stvorio novu poziciju pomoćnika ministra za Republiku i imenovao Meta Tisltvejta na tu ulogu u junu. Thistlethvaite je rekao da neće biti promena u kraljičinom životu.
Premijer je rekao da republički referendum nije prioritet njegovog prvog trogodišnjeg mandata u vladi.
On već planira referendum koji će se održati u sadašnjem mandatu koji bi uneo glas domorodaca u parlament u ustav Australije. Iako detalji tek treba da budu finalizovani, glas bi obezbedio mehanizam koji bi omogućio predstavnicima starosedelaca da se obrate parlamentu o zakonima koji utiču na njihove živote.
Otkako su u petak u Australiji izašle vesti o kraljičinoj smrti, Albanez je odbacio pitanja o jednoj australijskoj republici.
„Sada nije vreme za razgovor o našem sistemu vlasti“, rekao je Albanez za Australian Broadcasting Corp.
„Sada je vreme da odamo počast životu kraljice Elizabete, dobro proživetom životu, životu posvećenom i lojalnosti, uključujući i australijski narod i da odamo počast i tugovanje“, dodao je Albanez.
Lider opozicije Piter Daton, monarhista, na sličan način izbegava pitanja o tome zašto je Australiji potreban kralj.
Pokret australijske republike, organizacija koja vodi kampanju da Australija postane republika i nije povezana ni sa jednom političkom strankom, bila je široko kritikovana zbog političke izjave izdate ubrzo nakon vesti o kraljičinoj smrti.
Saopštenje se odnosi na kraljičine komentare povodom referenduma iz 1999. godine na kojem je izglasano da britanski monarh ostane na mestu šefa države Australije.
„Kraljica je podržala pravo Australijanaca da postanu potpuno nezavisna nacija tokom referenduma… rekavši da je „uvek jasno stavljala do znanja da je budućnost monarhije u Australiji pitanje o kome australijski narod i samo on odlučuje, demokratskim putem“. i ustavnim sredstvima“, navodi se u saopštenju.
Taj referendum je uglavnom propao jer su Australijanci bili podeljeni oko toga kakvog predsednika žele. Monarha u Australiji predstavlja generalni guverner koji je poslednjih decenija uvek bio australijski državljanin. Generalnog guvernera imenuje monarh po savetu premijera.
Referendum je preporučio da monarha i predstavnika monarha zameni predsednik kojeg izabere najmanje dve trećine poslanika u parlamentu.
Ali mnogi republikanci su želeli da birači izaberu predsednika kao što to čine u Sjedinjenim Državama, pa su se pridružili monarhistima u suprotstavljanju republičkom modelu koji je tada bio ponuđen.
Manja stranka Zelenih, koja je uticajna u Senatu gde nijedna stranka nema većinu mesta, takođe je kritikovana zbog podizanja republike u roku od nekoliko sati od kraljičine smrti.
„Sada Australija mora da ide napred. Potreban nam je sporazum sa ljudima iz prvih nacija i moramo da postanemo republika“, napisao je u petak lider Zelenih Adam Bandt. Australija je retka među zemljama bivše Britanske imperije koja nema ugovor sa svojim domorodačkim narodima.
Podrška republikanskom pokretu porasla je 1975. kada je generalni guverner Džon Ker iskoristio autoritet kraljice Elizabete II da smeni laburističkog premijera Gofa Vitlama da okonča ustavnu krizu.
Postojale su sumnje da je britanska kraljevska porodica naložila Keru da sruši demokratski izabranu australijsku vladu.
Istoričarka i biograf Vitlama Dženi Hoking vodila je četvorogodišnju pravnu bitku da Nacionalna arhiva Australije objavi prepisku između Kera i Bakingemske palate 2020. Niži sudovi su prihvatili ta pisma između monarha i generalnog guvernera, dve centralne ličnosti u ustavu Australije , bili su lični i možda nikada neće biti objavljeni.
Ali Viši sud je odlučio u Hockingovu korist u presudi od 6-1 koja je dozvolila objavljivanje pisama.
Kerr je otpustio Vitlama da bi okončao mesec dana staru pat poziciju u Senatu. Kerr je imenovao opozicionog lidera Malkolma Frejzera za privremenog premijera pod uslovom da Frejzer odmah raspiše izbore, koje su laburisti izgubili.
Dok je kraljica u to vreme bila monarh, kralj Čarls, tada princ Čarls, takođe je uticao na Kerovu odluku da otpusti Vitlama, rekao je Hoking.
Čarls je sa Kerom razgovarao o mogućnosti smene Vitlama tri meseca pre nego što je Ker postao jedini generalni guverner koji je srušio australijsku vladu.
„To je očigledno uticaj na Kerovu odluku da razreši vladu – u to nema sumnje“, rekao je Hoking.
„To je užasna umešanost. Ne služi nikome da se pretvara da to nije slučaj. Moramo to da priznamo“, dodala je ona.
Albanez je rekao da je kriza iz 1975. godine pojačala potrebu za šefom australijske države umesto britanskog monarha.
Džon Hauard, monarhista koji je bio premijer kada su Australijanci glasali protiv prekidanja svojih ustavnih veza sa svojim bivšim kolonijalnim gospodarom, rekao je da te veze mogu preživeti kraljičinu smrt.
„Snaga monarhije u Australiji je nemerljivo povećana ličnom popularnošću kraljice“, rekao je Hauard.
„To ne znači da se neće nastaviti. Nastaviće se u drugačijem obliku“, dodao je Hauard.
