U planinama Vasatch na zapadu SAD, na padinama iznad jezera koje se napaja iz izvora, živi jedan džinovski organizam koji obezbeđuje čitav ekosistem na koji su se biljke i životinje oslanjale hiljadama godina.
Pronađen u mojoj matičnoj državi Juta, „Pando“ je štand od 106 hektara drhtavih klonova jasika.
Iako izgleda kao šuma pojedinačnih drveća sa upadljivom belom korom i malim listovima koji lepršaju na najmanjem povetarcu, Pando (latinski za „širim se“) je zapravo 47.000 genetski identičnih stabljika koje nastaju iz međusobno povezane mreže korena.
Ova pojedinačna genetska jedinka teži oko 6.000 metričkih tona. Po masi, to je najveći pojedinačni organizam na Zemlji.
Drveće jasike ima tendenciju da formira klonske sastojine na drugim mestima, ali ono što Pando čini zanimljivim je njegova ogromna veličina. Većina klonskih sastojina jasike u Severnoj Americi je mnogo manja, a one u zapadnim SAD imaju u proseku samo 3 hektara.
Pando postoji hiljadama godina, potencijalno i do 14.000 godina, uprkos tome što većina stabljika živi samo oko 130 godina. Njegova dugovečnost i udaljenost znače čitav ekosistem od 68 biljnih vrsta i mnoge životinje su evoluirale i bile podržane pod njegovom senkom.
Ceo ovaj ekosistem se oslanja na to da jasika ostane zdrava i uspravna. Ali, iako je Pando zaštićen od strane Nacionalne službe za šume SAD i nije u opasnosti da bude posečen, u opasnosti je da nestane zbog nekoliko drugih faktora.
Preterana ispaša jelena i losova je jedna od najvećih briga. Vukovi i pume su nekada držali svoj broj pod kontrolom, ali stada su sada mnogo veća zbog gubitka ovih predatora.
Jeleni i losovi takođe imaju tendenciju da se okupljaju u Pandu jer zaštita koju šuma dobija znači da nisu u opasnosti da tamo budu lovljeni.
Kako starija stabla umiru ili padaju, svetlost dopire do šumskog poda što stimuliše nove klonske stabljike da počnu da rastu, ali kada ove životinje pojedu vrhove novoformiranih stabljika, one umiru. To znači da u velikim delovima Panda ima malo novog rasta.
Izuzetak je jedno područje koje je pre nekoliko decenija ograđeno da bi se uklonila umiruće drveće. Ovo ograđeno područje isključilo je losove i jelene i videlo je uspešnu regeneraciju novih klonskih stabljika, sa gustim rastom koji se naziva „bambusov vrt“.
Starije stabljike kod Panda takođe su zahvaćene najmanje tri bolesti: rak na čađavoj kori, pegavost listova i gljivična bolest čeljuska.
Dok su se biljne bolesti razvijale i napredovale na štandovima jasike milenijumima, nepoznato je kakav bi mogao biti dugoročni efekat na ekosistem, s obzirom na nedostatak novog rasta i stalno rastuću listu drugih pritisaka na klonskog giganta. .
Najbrže rastuća pretnja su klimatske promene. Pando je nastao nakon što je prošlo poslednje ledeno doba i od tada se bavi uglavnom stabilnom klimom.
Naravno, naseljava alpsko područje okruženo pustinjom, što znači da nije strano ni tople temperature ni suša. Ali klimatske promene ugrožavaju veličinu i životni vek drveta, kao i ceo ekosistem u kome se nalazi.
Iako se nijedna naučna istraživanja nisu fokusirala posebno na Pando, sastojine jasike se bore sa pritiscima vezanim za klimatske promene, kao što su smanjeno snabdevanje vodom i toplije vreme ranije u godini, što otežava drveću da formira novo lišće, što je dovelo do opadanja u pokrivenosti .
Sa sve većom konkurencijom za sve manje vodenih resursa (obližnje riblje jezero je samo van domašaja korenovog sistema drveta), temperaturama za koje se očekuje da će nastaviti da rastu do rekordno visokih tokom leta i pretnjom od intenzivnijih šumskih požara, Pando će se sigurno boriti da prilagoditi ovim uslovima koji se brzo menjaju, a da pritom zadrži svoju veličinu.
Ipak, Pando je otporan i već je preživeo brze promene životne sredine, posebno kada su evropski doseljenici počeli da naseljavaju ovo područje u 19. veku ili nakon uspona rekreativnih aktivnosti u 20. veku. Ranije se bavio bolestima, šumskim požarima i ispašom i ostao je najveći naučno dokumentovani organizam na svetu.
Uprkos svakom razlogu za zabrinutost, postoji nada jer nam naučnici pomažu da otkrijemo tajne Pandove otpornosti, dok grupe za zaštitu i američka šumarska služba rade na zaštiti ovog drveta i njegovog ekosistema. A grupa pod nazivom Prijatelji Panda ima za cilj da drvo učini dostupnim praktično svima kroz video snimke od 360 stepeni.
Jednog leta, kada sam bio u poseti svojoj porodici u Juti, iskoristio sam priliku da posetim Panda. Proveo sam dva neverovatna dana šetajući ispod visokih zrelih stabljika koje su se njišele i „drhtale” na blagom povetarcu, između gustog novog rastinja u „bambusovom vrtu”, pa čak i na šarmantnim livadama koje probijaju delove inače zatvorenog centra.
Zadivio sam se divljem cveću i drugim biljkama koje uspevaju pod šarenim krošnjama senke, i mogao sam da uživam u uočavanju insekata oprašivača, ptica, lisica, dabrova i jelena, koristeći deo ekosistema koji je stvorio Pando.
Ovi trenuci nas podsećaju da imamo biljke, životinje i ekosisteme koje vredi zaštititi. U Pandu imamo retku priliku da zaštitimo sva tri.
