U istraživanjima koja se bave sudarskim podacima, naučnici koriste napredne računarske algoritme kako bi analizirali i razdvojili retke procese, a jedan od najvažnijih izazova je otkrivanje i karakterizacija čestica poput Tau Leptona. Tau Lepton je čestica koja nastaje u procesu propadanja Higgsa bozona, a njen identifikovanje od esencijalnog je značaja za istraživanje fundamentalnih zakona prirode.
Tau Lepton se odlikuje jedinstvenim tragom, poznatim kao „mlaz“ čestica niskoenergetske energije. Ovaj mlaz ima suptilan obrazac koji naučnici koriste da bi ga razlikovali od mlaznica drugih čestica. Iako je ovaj obrazac specifičan, njegovo prepoznavanje je izazovno, jer je signal vrlo slab i lako može biti prepoznat kao pozadinski šum. Najnoviji algoritmi za analizu podataka koriste kombinaciju računarske vizije i složenih metoda kombinatorike kako bi izdvojili ovaj signal.
Međutim, najnovija istraživanja sugerišu da modeli zasnovani na veštačkoj inteligenciji, poput ChatGPT-a, mogu značajno poboljšati performanse u procesu odvajanja signala od pozadine. Ovi modeli, obučeni na velikim jezičkim podacima, imaju sposobnost da prepoznaju odnose između čestica u mlazu i precizno odrede svojstva energije i propadanja Tau Leptona.
Kako bi implementirali ovu metodu, istraživači su tretirali mlaz čestica kao rečenicu, u kojoj svaka reč predstavlja jednu česticu. Zatim su koristili algoritme zasnovane na transformatorima kako bi identifikovali međusobne veze između čestica u mlazu. Ovaj pristup omogućava bolju identifikaciju Tau Leptona, čak i u veoma složenim sudarskim podacima, i preciznije određivanje njegovih energetskih svojstava.
Ovaj napredni pristup mogao bi značajno unaprediti omjer signala i pozadine u budućim analizama koje se bave Tau Leptonom, a posebno u istraživanjima kao što je potraga za dvostrukim Higgsevima. Ova tehnika predstavlja novi korak u korišćenju veštačke inteligencije u fizici čestica, omogućavajući preciznije i efikasnije analize u cilju razumevanja osnovnih zakona univerzuma.
Rad koji prikazuje ove rezultate objavljen je u časopisu Communications in Computational Physics
