Zmije i miševi ne liče. Ali većina onoga što znamo o boji kože i šarama kod kičmenjaka uopšte, uključujući i zmije, zasniva se na laboratorijskim miševima. Međutim, postoje ograničenja u onome što nam miševi mogu reći o drugim kičmenjacima jer ne dele sve iste tipove ćelija koje proizvode boju, poznate kao hromatofore. Na primer, zmije imaju tip hromatofora koji se zove iridofori koji može da generiše prelive boje reflektujući svetlost.
Kategorija: Nauka
Biljke savane pokazuju visoku fiziološku otpornost na ekstremnu sušu
Ekstremne suše mogu uticati na fiziološku funkciju i rast biljke. Razumevanje fizioloških mehanizama kako biljke reaguju na ekstremnu sušu je ključno za predviđanje performansi biljaka u budućim klimatskim promenama. 2019. godine, savana u dolini u Iuanjiangu u Kini doživela je ekstremnu sušu. Pružio je jedinstvenu priliku da se testira kako drvenaste biljke različitih funkcionalnih grupa fiziološki reaguju na prirodnu ekstremnu sušu.
Astronomi otkrili 12 novih meseca oko Jupitera
Astronomi su otkrili 12 novih meseca oko Jupitera, čime je ukupan broj rekordnih 92.
Nedostatak fosfora može uticati na prinose useva širom sveta
Dok je fosfor bitan element za metabolizam i rast biljaka, njegovo buduće snabdevanje pod povišenim nivoima atmosferskog ugljen-dioksida je neizvesno. Nedostatak ove važne hranljive materije mogao bi da dovede do nižih prinosa useva, posebno u siromašnijim zemljama.
Pronađen najstariji fosilizovani mozak kičmenjaka
Sačuvano tkivo otkriveno je u staroj muzejskoj postavci zahvaljujući kompjuterskoj tomografiji
Identifikovana hranljiva materija za kojom „žude“ ćelije raka
Arginin je aminokiselina koju prirodno proizvodi naša tela i koja je u izobilju u ribi, mesu i orašastim plodovima koje jedemo. Ali kako nedavna istraživanja u Science Advances otkrivaju, arginin je esencijalni nutrijent i za ćelije raka. A izgladnjivanje može potencijalno učiniti tumore ranjivijim na prirodni imuni odgovor tela.
Zašto rak pluća ne reaguje dobro na imunoterapiju
Imunoterapija — tretman lekovima koji stimuliše imuni sistem da napadne tumore — dobro funkcioniše protiv nekih vrsta raka, ali je pokazao mešoviti uspeh protiv raka pluća.
Vodene pore u listovima deo su odbrambenog sistema biljke
Kako se biljke brane od patogenih mikroorganizama? Ovo je složena slagalica, čiji je tim biologa sa Univerziteta u Amsterdamu rešio novi deo. Tim, predvođen Harroldom van den Burgom, otkrio je da dok vodene pore (hidatode) u lišću predstavljaju ulaznu tačku za bakterije, one su takođe aktivni deo odbrane od ovih osvajača. Istraživanje tima je sada objavljeno u časopisu Current Biology.
Prve zvezde su možda bile 100.000 teže od Sunca
Univerzum je jednostavno bio drugačiji kada je bio mlađi. Nedavno su astronomi otkrili da je složena fizika u mladom kosmosu možda dovela do razvoja supermasivnih zvezda, od kojih je svaka težila do 100.000 puta više od mase Sunca.
Istraživači otkrivaju teški izotop kiseonika u Zemljinoj stratosferi
Studija sastava gornje atmosfere uspešno je izmerila povećano prisustvo 18 O, težeg izotopa kiseonika sa 10 umesto osam neutrona. Helmut Viesemeier (MPIfR Bonn) i njegove kolege su po prvi put izmerili 18 O frakciju gornje mezosfere/donje termosfere, koristeći instrument GREAT na SOFIA-i i otkrili da gornja atmosfera ima 18 O frakciju blisku onoj u donjoj atmosfera.
Robot inspirisan vinovom lozom može se okrenuti ka izvoru toplote
Grupa robotskih inženjera na Univerzitetu Kalifornije u Santa Barbari dizajnirala je i napravila robota koji oponaša način na koji se korenje i loza kreću prema izvorima vlage. Oni opisuju svoj pristup i prototip robota u radu koji je postavljen na arKsiv server za preprint.
Sadnja više drveća u gradovima spasila bi hiljade života
Sadnja više drveća u urbanim područjima radi snižavanja letnjih temperatura mogla bi za trećinu smanjiti smrtne slučajeve direktno povezane sa vrućim vremenom i toplotnim talasima, rekli su istraživači u sredu.
Nova EEG procedura precizno meri tegobe izazvane tinitusom
Iako je posebno čest kod starijih osoba, tinitus – potencijalno razorno zujanje u ušima – može uticati na ljude svih uzrasta. Najčešće opisan kao stalno zujanje, šištanje ili zujanje, tinitus je obično uzrokovan osnovnim stanjem, kao što je gubitak sluha u vezi sa godinama, povreda uha ili bolest srca i pogađa otprilike jednu od pet osoba u Severnoj Americi.
Prvi čvrsti naučni dokazi da su Vikinzi doneli životinje u Britaniju
Arheolozi su pronašli, kako kažu, prvi čvrst naučni dokaz koji sugeriše da su Vikinzi prešli Severno more u Britaniju sa psima i konjima.
Prepelice bi mogle biti nepoznati rezervoar toskanskih i sicilijanskih virusa
Prepelice bi mogle da budu nepoznati rezervoar virusa Toskane (TOSV) i virusa Sicilijanske groznice peščane mušice (SFSV), patogena koje prenose komarci i koji mogu da zaraze domaće životinje i takođe izazovu bolesti kod ljudi. Ovaj zaključak je izveden iz studije objavljene u časopisu Frontiers in Microbiologi, koju su vodili Jordi Serra-Cobo, profesor na Biološkom fakultetu i Institutu za istraživanje biodiverziteta (IRBio) Univerziteta u Barseloni, i Remi Charrel, iz Eks – Univerzitet u Marseju (Francuska).
Fizička aktivnost povezana sa simptomima poremećaja karličnog dna kod žena srednjih godina
Prevalencija poremećaja karličnog dna se povećava kako se žene približavaju godinama menopauze. Pored hormonalnih promena, nekoliko faktora doprinosi poremećajima karličnog dna, uključujući prirodno starenje vezivnog tkiva, reproduktivnu anamnezu, način života, kao i faktore koji povećavaju pritisak u trbušnoj duplji.
Protein sa dejstvom protiv starenja bori se protiv upale i izbegava smrt neurona
Proces ćelijskog starenja je multifaktorski, a njegovo istraživanje uključuje nekoliko oblasti znanja. Pronalaženje načina za zaštitu ćelija od oštećenja je ključni fokus.
Korišćenje CRISPR-a za otkrivanje biomarkera raka
Većina dijagnostičkih tehnika raka oslanja se na neprijatne i invazivne procedure, kao što su biopsije, endoskopije ili mamografije. Uzorci krvi mogu biti manje neprijatna opcija, iako se samo nekoliko oblika bolesti trenutno može dijagnostikovati na ovaj način. Ali sada su istraživači koji izveštavaju u ACS senzorima razvili metodu laku za upotrebu koja može otkriti male količine molekula povezanih sa rakom u egzosomima u plazmi i efikasno razlikovati maligne i benigne uzorke.
Sistem koji se aktivira glasom čini laboratoriju bezbednijom za naučnike
Pametni glasovni asistenti su popularan način da ljudi dobiju brze odgovore ili puštaju svoju omiljenu muziku. Ta ista tehnologija mogla bi da učini laboratoriju bezbednijom za naučnike i tehničare koji rukuju potencijalno zaraznim uzorcima. Istraživači u ACS senzorima sada izveštavaju o malom uređaju koji se aktivira glasom koji može da ekstrahuje i prethodno tretira bakterijsku DNK, pomažući u zaštiti onih na prvoj liniji izbijanja bolesti. Sistem bi takođe mogao pomoći naučnicima sa invaliditetom da lakše sprovode studije.
Istraživači napravili prvi svetski standard za merenje atrofije mozga za dijagnozu Alchajmerove bolesti
Naučnici iz CSIRO, australijske nacionalne naučne agencije, u partnerstvu sa Tehnološkim univerzitetom u Kvinslendu, koristili su veštačku inteligenciju da razviju prvo svetsko merilo za merenje atrofije mozga – ili stanjivanja – kod neurodegenerativnih bolesti, uključujući Alchajmerovu bolest.