NjUJORK – Cene nafte u SAD pale su u pomamnom trgovanju u utorak na najniže nivoe poravnanja ove godine, a Brent je po drugi put u 2022. završio ispod 80 dolara po barelu, pošto su investitori pobegli sa nestabilnog tržišta u nesigurnoj ekonomiji, prenosi Rojters.
Fjučersi na naftu Brent oslabili su 3,33 dolara, ili 4 odsto, da bi se smirili na 79,35 dolara za barel. Fjučersi na naftu VTI su oslabili 2,68 dolara, ili 3,5 odsto, da bi se postavili na 74,25 dolara po barelu, što je njihovo najniže poravnanje ove godine.
Cene su pale za više od 1% za tri uzastopne sesije, odustajući od većine svojih dobitaka za godinu. Niz loših vesti uznemirio je investitore uprkos ratu u Ukrajini i jednoj od najgorih energetskih kriza poslednjih decenija.
„Prošla su tri dana – sa OPEK+ koji je odlučio da više ne smanjuje proizvodnju u nedelju, bezubim početkom ruske granice cena i sankcijama juče, i slomom na tržištima kapitala danas, špekulanti nafte naplaćuju izlazak usred bekstva iz rizična sredstva“, rekao je Matt Smith, vodeći analitičar nafte u Kpleru.
Aktivnost u uslužnom sektoru u Kini dostigla je šestomesečni minimum, a evropske ekonomije su usporile zbog visoke cene energije i rastućih kamatnih stopa. Referentne vrednosti Volstrita su takođe pale u utorak zbog neizvesnosti oko pravca povećanja stope Federalnih rezervi i daljeg govora o nadolazećoj recesiji.
Pad u utorak bio je najveći dnevni pad cena Brent-a od kraja septembra, koje su se ove godine trgovale u rasponu od 62 dolara – njihov najveći zamah u jednoj godini od finansijskog sloma 2008. godine.
„Mogli bismo gledati na VTI od 60 dolara po barelu kako stvari idu“, rekao je Eli Tesfaje, viši tržišni strateg u RJO Futures. „Mislim da će 80 dolara biti novi maksimum, i bio bih veoma iznenađen da vidim bilo šta više od toga.
Tržište nafte je takođe u velikoj meri zanemarilo pretnje snabdevanju, poput one od ograničenja cena G7 od 60 dolara za ruski izvoz sirove nafte iz mora, što će verovatno naterati zemlju da smanji proizvodnju nafte.
Rusija je rekla da neće prodavati naftu nikome ko potpiše gornju cenu. Ruska proizvodnja nafte i gasnog kondenzata od januara do novembra porasla je za 2,2% u odnosu na pre godinu dana, prema rečima zamenika premijera Aleksandra Novaka, koji očekuje blagi pad proizvodnje nakon poslednjih sankcija.
U Kini, sve više gradova ublažava ograničenja u vezi sa COVID-19, što je izazvalo očekivanja povećane potražnje u najvećem svetskom uvozniku nafte, iako to nije bilo dovoljno da zaustavi krvarenje u naftnim fjučersima.
„Tržišta nafte će verovatno ostati nestabilna u bliskoj budućnosti, podstaknuta naslovima o COVID-u u Kini i politikama centralne banke u SAD i Evropi“, rekao je analitičar UBS-a Đovani Staunovo.
U međuvremenu, predviđa se da će zalihe sirove nafte u SAD pasti prošle nedelje. Nedeljni izveštaj Američkog instituta za naftu biće objavljen kasnije u utorak, a zatim vladini podaci u sredu.
